Северна Македонија – Бербер за Заева, мандат за Ковачевског

Готово истовремено, председник Стево Пендаровски уручио је мандат за састав нове владе мало познатом Димитру Ковачевском, новом лидеру социјал-демократа, којем је у аманет остављена енергетска криза, пандемија коронавируса и гомила захтева због којих Бугарска блокира почетак преговора са Европском унијом.

"Одмах почињем формирање новог тима који треба да се суочи са озбиљним изазовима који нас очекују већ почетком године", рекао је Ковачевски, чији би избор за шефа владе македонски парламент требао да потврди до 17. јануара.

После озбиљне политичке кризе, која је у Северној Македонији настала после обећања Зорана Заева да ће поднети оставку у случају да СДСМ не настави доминацију у Скопљу, владајућа коалиција је уз мало парламентарне гимнастике учврстила већину у Собрању па сада, уместо ранијих 61 сада има подршку 64 посланика.

Такав развој ситуације, потврђивање мандата новог премијера чини готово извесним, мада главна опозициона странка, ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицковског и даље инсистира на ванредним парламентарним изборима, тврдећи да је владајућа коалиција, упркос постизборним маневрима, изгубила поверење бирача.

ВМРО-ДПМНЕ је Ковачевског назвао "марионетом" Зорана Заева, који ће наставити да "издаје националне интересе" и кокетира са корупцијом.

Иако води у истраживањима јавног мњења, ни ВМРО-ДПМНЕ се није прославио политичким акцијама, посебно пошто је пре месец дана пропао покушај изгласавања неповерења влади Зорана Заева, јер је један од посланика "накратко нестао" уочи гласања.

Македонска власти очекују да би почетак краја решавања проблема између две државе могао да почне одмах након што Ковачевски формира владу, надајући се да ће први страни гост Скопља у новој години бити нови бугарски премијер Кирил Петков.

Бугарска сматра да Северна Македонија мора да пристане на читав низ уступака, како би Софија одблокирала почетак преговора Скопља са Европском унијом.

Шеф македонске дипломатије Бујар Османи сматра да две државе морају да се усредсреде на превазилажење разлика и почетак истинских преговора.

Слично мишљење има и бугарски премијер, који је предложио да се преговори "разбију" на више нивоа, те текуће натезање око историјских питања временом преусмери на економска питања и сарадњу.

Европска унија је, средином године, покренула прилично амбициозну иницијативу, покушавајући да махом вербално убеди Софију да одустане од даљег условљавања почетка преговора са Скопљем, тврдећи да би читав процес могао да се заврши до краја децембра.

Емануел Макрон је француским дипломатама наложио да диљем ЕУ лобирају за тај циљ, али је читав процес пропао због избора у Бугарској, па је македонско питање у Бриселу одложено за бар шест месеци.

Османи је, истовремено, потврдио да је претходна бугарска влада затражила од Скопља да "призна" да је македонски језик настао од бугарског, као и да је македонска нација производ борбе за ослобођење од отоманске окупације.

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно, питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је и Гоце Делчев.

Бугарска је једина земља која блокира почетак преговора Скопља са Европском унијом.

Такав став Бугарске је протеклих месеци наилазио на јасне осуде европских званичника, пре свега јер из изјава бугарских политичара није баш најјасније шта стварно желе.