Читај ми!

Лавров: Кристијан Шмит заступа десетак амбасадора у Сарајеву, а не међународну заједницу

Русија у потпуности подржава независност, суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, али не може да прихвати Кристијана Шмита као високог представника јер он не представља међународну заједницу, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за "Ослобођење".

Поводом 25 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Босне и Херцеговине, Сергеј Лавров је рекао да у Русији цене узајамно разумевање које је успостављено са БиХ, њеним ентитетима, народима и појединачним заједницама, на шта, како каже, очигледно утичу заједнички словенски корени и бројни историјски и духовни сплетови.

Каже да Република Српска показује већи интерес за проширење практичних веза са Русијом, што Русија и узвраћа, али да се успешно развија и сарадња са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Лавров је нагласио да Русија заступа дејтонске ставове, у потпуности подржавајући независност, суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, равноправност њена три конститутивна народа и два ентитета са широким уставним овлашћењима.

"Сматрамо да је оваква шема адекватна и функционална, осигурава да се у обзир узме читав комплекс интереса народа у земљи. Управо од тога полазимо, изграђујући везе како са властима на нивоу БиХ, тако и са институцијама на ентитетском, кантоналном и општинском нивоу, у потпуном складу са уставном расподелом сфера одговорности међу њима", рекао је Лавров за Ослобођење.

"Не можемо признати господина Шмита као високог представника"

На питање да ли негирање високог представника, чији мандат произлази из Дејтона, не повлачи за собом низ нових питања и рушење споразума, Лавров истиче да кандидатура Кристијана Шмита није добила консензусну подршку ни конститутивних народа Босне и Херцеговине, ни Управног одбора Већа за имплементацију мира у БиХ.

"Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини је међународноправни документ одобрен резолуцијом Савета безбедности УН. Улога Савета безбедности у одобравању кандидата за место високог представника нема алтернативу. О томе сведочи и Анекс 10 Дејтонског споразума и пракса ротирања високих представника која је на снази четврт века", објаснио је Лавров.

Подсећа да је иницијатива Русије и Кине да се одобри именовање, како и треба, у Савету безбедности била блокирана.

"Кога господин Шмит заступа у овом случају? Можда десетак страних амбасадора у Сарајеву? Свакако не и међународну заједницу представљену у Савету безбедности, која и даље помно прати ситуацију у Босни и Херцеговини. Узимајући све ово у обзир, не можемо признати господина Шмита као високог представника за БиХ, иако га, наравно, поштујемо као познатог политичара из Немачке", нагласио је Лавров.

"Озбиље последице вештачке политизације осетљивих тема"

Лавров тврди да у приступу Русије нема никакве ерозије Мировног споразума и каже да управо напори да се подржи нелегитимно именована особа и кораци да се уништи пракса консензуса у редовима међународне заједнице поткопавају Дејтон.

Упитан о противљењу Русије у Савету безбедности, када се на дневном реду нашла Резолуција о Сребреници, Лавров је рекао да су образложења руског гласања о нацрту резолуције била свеобухватна и исцрпна.

"На иницијативу амбасадора Русије Виталија Чуркина чланови Савета безбедности су минутом ћутања одали почаст погинулима у Сребреници. Русија је свесна озбиљних последица вештачке политизације одређених осетљивих тема по политичку стабилност на Балкану. Одговорно приступамо доношењу одлука на међународним платформама, пре свега у Савету безбедности УН и настојимо да обезбедимо најповољније услове за промовисање свеобухватног помирења и поштовање сећања на све жртве сукоба", рекао је Лавров. 

"Вашингтон избегава да са нама разговара о Балкану"

Што се тиче тезе о Босни и Херцеговини као "жртви руско-америчке конфронтације", Лавров каже да Русија своје проблеме не решава на рачун било чијег интереса и не ставља партнере пред избор "или са нама или против нас".

"Наш принципијелни став је познат – регионалним проблемима су потребна регионална решења заснована на инклузивном дијалогу и узимајући у обзир ставове свих страна. Истовремено, морам напоменути да Вашингтон у последње време избегава да са нама разговара, не само о БиХ, већ и о балканској теми као таквој", каже Лавров.

Истиче да се у Русији надају да ће Бајденова администрација имати довољно политичке воље и разлога да Балкан не претвори у још један фронт антируске конфронтације, што би, како каже, изазвало погубне последице за Европу у целини.

"Став према питању Косова добро познат"

Сергеј Лавров је рекао да је Србија кључни партнер Русије на Балкану и да Москва високо цени стратешко партнерство са Београдом и улаже напоре да свеобухватно унапреди везе две земље.

Нагласио је да је руски став према питању Косова добро познат.

"Залажемо се за постизање одрживог и обострано прихватљивог решења Београда и Приштине на основу Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација", рекао је Лавров.

Ипак, истиче да су и разгранати односи Русије са Хрватском, чланицом Европске уније и НАТО-а, очигледан пример да се узајамно корисне везе могу успешно развијати ако постоји обострана тежња.

Каже да је Русија заинтересована и за промоцију позитивне агенде са Северном Македонијом и Албанијом.

понедељак, 26. фебруар 2024.
14° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво