Сарајево, откривена спомен-плоча Србима убијеним на Казанима

На седници Градског већа Сарајева 27. октобра усвојено је коначно решење изгледа и садржаја текста спомен-обележја које је данас постављено на Казанима.

Бошњачки политичари Сарајева готово три деценије скривају тачан број убијених Срба из тог града, који су одведени из својих домова у ратним годинама и убијени на Требевићу на локалитету Казани, па бачени у неку од јама.

Одборници Наше странке тражили су да на обележју буде јасно истакнуто да су убијени припадници српске националности и ко их је убио, али је градоначелница Сарајева Бењамина Карић одбила њихов амандман, без образложења, пренела је Срна.

Званично је пронађено око 30 лешева док се сумња да је у јаме на Требевићу, од 1992. до 1995. године, бачено више од стотину тела убијених Срба из Сарајева.

Србе су ибијали припадници 10. брдске бригаде тзв. Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.

Срби су довођени изнад јаме где су убијани ватреним и хладним оружјем, након чега су њихова тела бацана у јаму.

За злочине на Казанима, на казне од десет месеци до шест година затвора, до сада је осуђено 14 војника тзв. Армије РБиХ.

Милорад Којић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске рекао је раније да политичари из Сарајева настављају са сакривањем чињеница да су у рату у Сарајеву муслимани систематски убијали Србе.

"У сарајевско-романијском региону, у току одбрамбено-отаџбинског рата, страдало је више од 7.100 Срба. Од тога је 2.980 цивила. Бошњачки политичари преко обележја на Казанима желе да одрже лажну слику како су Србе убијене у Сарајеву, у ствари, убили Срби, а не муслимани", рекао је Којић.

Сарајевски портал Кликс пише да је данашњем откривању спомен обележја присуствовао велики број личности из политичког и јавног живота БиХ, Федерације БиХ, Кантона Сарајево и странака СДА и СДП, као и градоначелница Карић, високи представник Кристијан Шмит.

Коначан текст на споменику гласи:

"Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана:

Бошковић (Спасоје) Невенка, 1933 - 1992., Бошковић (Симо) Марко, 1929 - 1992., Ћеранић (Михајло) Драгомир, 1943 - 1992., Драшковић (Бранко) Милева, 1936 - 1993., Франкић-Бркљач (Винко) Ранко, 1952 - 1993., Јовановић (Војо) Душко, 1954 - 1993., Комљенац (Илија) Марина, 1926 - 1993., Лаврив (Михаила) Ана, 1942 - 1993., Лаврив (Стефан) Васиљ, 1933 - 1993., Лемез (Неђо) Новка, 1950 - 1992., Николић (Никола) Ергин, 1966 - 1993., Радосављевић (Боро) Бранислав, 1952 - 1993., Штета (Лутво) Аго, 1942 - 1994., Вучуровић (Добривоје) Зоран, 1952 - 1992. и Жужа (Јефто) Стојан, 1933 - 1992."