Словеначки парламент о чланству Хрватске у НАТО

Словеначки парламент почео је у одлучивати и о ратификацији приступних протокола за укључивање Албаније и Хрватске у НАТО савез.

За потврду ратификације потребна је двотрећинска већина од 90 гласова, колико је заступника у парламенту. Најпре ће посланици гласати о о закону којим се ратификује протокол о чланству Албаније, а након тога и Хрватске.

На састанку парламентарног одбора за спољну политику у понедељак закон о ратификацији хрватског чланства у НАТО савезу подржан је великом већином и парламентарцима је препоручено да се он усвоји. За ратификацију закона на одбору је гласало 16 чланова одбора, а три су била против.

Председник словеначке владе Борут Пахор почетком седмице позвао је посланике да гласују за чланство Хрватске у НАТО савезу.

Пахор је одговарајући на посланичка питања тада изјавио да ће гласањем за улазак Хрватске у НАТО гласати и за кредибилност Словеније будући да је улазак Хрватске у организацију у којој се Словенија налази од 2004. године на самиту у Букурешту прошле године подржала и влада Јанеза Јанше. Најавио је да ће чланови његове Словенске демократске странке (СДС) гласати за ратификацију.

И Грчка би могла блокирати Хрватску

Поред Словеније, и Грчка би могла да блокира бар једно поглавље преговора о приступању Хрватске Европској унији, пише сплитска "Слободна Далмација".

Лист је навео да би се могло десити да Грчка блокира отварање поглавља о судству, зато што је Хрватска признала македонску националну мањину и Македонску православну цркву, додајући да се комуникација Грчке и Хрватске води иза затворених врата.

Портпарол Министарства иностраних послова и европских интеграција Хрватске Марио Драгун каже да нема информација о најавама грчке блокаде.

Хрватској јавности познато је да Грчка блокира пријем Македоније у НАТО и напредовање у преговорима за чланство у ЕУ, па она већ годинама не може да добије датум почетка преговора.

Разлог блокаде јесте државно име "Македонија" под којим је и Хрватска признала ту државу, што Грчка сматра претензијама на своју територију, навео је сплитски лист.

Грчка на својој територији не признаје македонску мањину, док већина грађана Македоније, што је показало и нановије Галупово истраживање, не жели у евроатлантске интеграције ако то значи одустајање од постојећег имена.