Избори у Црној Гори – коме ће зора у понедељак бити светлија

Хоће ли Мило Ђукановић уписати први пораз на изборима или ће следеће године, са још једном победом, прославити три деценије владања Црном Гором? Од комунистичог омладинца, лидера социјалистичке Црне Горе, председника Владе у четири, до два мандата председника државе.

"Мило Ђукановић је толико пута прешао тај рубикон и те могућности да падне с власти да би било заиста изненађење да овај пут падне, али је никад ближи", каже новинар Иван Јовановић.

Верује се да је био близу и 2008. – Влада Црне Горе једногласно доноси одлуку о признању Косова, по каснијем признању премијера – свесна да је готово 90 одсто Црногораца против тога.

Девет година касније, по истом принципу постају чланица НАТО-а. Чинило се да тада опозиција може да профитира. Безуспешно.

Двадесет осмог децембра 2019. усвојен је Закон о слободи вероисповести. Мило Ђукановић путује да прослави дочек Нове године у Мајамију. Није очекивао да ће та одлука извести хиљаде људи на улице, и тако месецима.

"Видели смо како је искоришћен Закон о слободи вероисповести да се покрене таква хајка на Црну Гору", рекао је Мило Ђукановић.

Милош Бешић са Факултета политичких наука мисли да закон не би био донет да су власти знале какве ће последице изазвати.

То користи опозиција. Прва на црти је коалиција Андрије Мандића, Небојше Медојевића и Милана Кнежевића.

Предводник листе Здравко Кривокапић поручује да је ово тренутак, сад или никад, бити или не бити.

"Фантастична је процена Мандића, Медојевића и Милана Кнежевића, као неких фронтмена досадашње опозиције, да истуре у први план професора Кривокапића. Он је све оно што је захтевало то бирачко тело, он је хомогенизовао то бирачко тело и привукао неке људе. То је човек без мрље у каријери, има петоро деце, што је битно у Црној Гори", указује Иван Јовановић.

Још једно изненађење избора у недељу могао би да буде доктор политичких наука Дритан Абазовић, албанског порекла, лидер Грађанско-демократског покрета УРА.

"Треба знати да је Ђукановић врло често раније знао где је најлабилнији садржалац те опозиције, да нађе слабу карику и да успе да неке од тих посланика пребаци на своју страну. Зато људи из УРА морају бити опрезни, јер програмски УРА и ДФ су два различита пола, њих уједињује само жеља да се сруши Мило Ђукановић", додаје Јовановић.

Милош Бешић наводи да се верско осећање и национално осећање преклапају са политичким осећањима – бити против ДПС-а.

"Када укрстите све те ствари, имате једну врсту снажног емотивног набоја код једне стране, мислим пре свега на коалицију око ДФ-а, али на све просрпски оријентисане структуре", објашњава Бешић.

Ко ће бити тас на ваги 

Истраживања показују да ће о судбини власти можда одлучивати мале партије.

"Традиционално бирачко тело просрпских партија у Црној Гори иде до неких 40 одсто. Онда ћемо видети да ли УРА може доћи до 10 одсто, али то је нереално ако је судити по неким истраживањима, тако да ће вероватно тас на ваги бити Социјалдемократска партија, која је поново јавно рекла да је спремна да разговара о коалицији са ДПС-ом", напомиње Златко Вујовић из Центра за истраживање и мониторинг у Подгорици.

Политичка математика у Црној Гори каже и да је Милу Ђукановићу остало још три године мандата шефа државе. Постизборна комбинаторика може да зависи и од разговора с њим.

Бешић сматра да криза неће бити разрешена без обзира на то шта био исход избора.

"Просто, не постоји начин да ви превазиђете ове проблеме који постоје у друштвеном и политичком бићу Црне Горе, ниједни избори то нису решили, неће ни ови", указује Бешић.

Иван Јовановић наводи да ће ваздух у Подгорици бити "врло густ".

"Нисам сигуран да ће ни једна ни друга страна тек тако да призна пораз јер су огромни улози у свему томе и мислим да је и опозиција, која 30 година покушава да дође на власт, никад ближа. Ако промаши пенал у 90. минуту, тражиће његово понављање, а Мило Ђукановић нисам сигуран да ће тек тако после 30 година рећи – јесте, победили сте, довиђења", напомиње

Док једни чекају недељу, други стрепе од дана после, некима сеже поглед даље од тога.

Званични Београд чека попис следеће године. Пре деценију у Црној Гори се око 178.000 људи изјаснило да су Срби – 28,73 одсто грађана.