Заклетве у Беранама и на Цетињу – две слике Црне Горе

Јуче око 14 сати чула су се звона са Цетињског манастира, седишта Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве и места где седи митрополит Амфилохије. Та црквена звона могао је да чује и председник Црне Горе Мило Ђукановић. Он је отприлике у то време, само 800 метара даље, у такозваном Плавом дворцу, завршавао конференцију за новинаре. Повод - две године откако је на челу Црне Горе, а најгласније је поново одјекнула порука о цркви и Закону о слободи вероисповести.

Закон о слободи вероисповести је, каже председник Црне Горе, отворио многа питања, "нека су се показала на површини, као питање имовине, где се држава суочила са отпором СПЦ".

"Све што је неко на законит начин стекао у Црној Гори срећно му служило. Све оно што је отето од Црне Горе, биће опет државе Црне Горе, колико год се неко томе противио", поручио је Ђукановић.

Иван Јовановић, уредник у листу Блиц пореклом из Никшића, каже да то најбоље илуструје подељену Црну Гору. "Kада чујете у размаку од пар стотина метара црквена звона која означавају сву духовност Српске православне цркве у Црној Гори или Митроплоије црногорско-приморске, а овамо Мило Ђукановић, дугогодишњи председник и премијер тражи да се да врати имовина, као да је она отела то од неког", наводи Јовановић.

Живојин Ракочевић, новинар и књижевник пореклом из Мораче у Црној Гори, каже да "о отимању говоре они који су све отели".

"Kомунистичка партија Југославије отела је 1945. Митрополију црногорско-приморску од Српске православне цркве, а Ђукановићева Демократска партија социјалиста је наследница комунистичке партије, зато они имају осећај да им се нешто отима, јер они гледају партијским очима и партијском перспективом, зато он сада грчевито жели да направи верску заједницу Црногораца, која ће бити његова партијска организација и партијска подружница, у којој ће он моћи да буде глава цркве", каже Ракочевић.

Иво Чоловић, политиколог из Цесида, такође пореклом из Црне Горе, сматра да се Милу Ђукановићу чини да је ово велико финале плана о независности Црне Горе и коначни темељ успостављања неке црногорске цркве која би заменила СПЦ.

Јоаникије: Власт ратује са Светим Василијем  

Тако је било на Цетињу. 180 километара даље, испред манастира Ђурђеви Ступови, грађани Берана су пре два дана дочекали епископа будимљанског никшићког Јоаникија, који је три дана провео у притвору Основног суда у Никшићу након литије посвећене Светом Василију Острошком. Део верника пред манастиром Ђурђеви ступови заклео се да ће својим животом бранити владику Јоаникија.

"Насиље су извршили над свештенством и над народом на празник Светог Василија Острошког и после нашег хапшења и понижења. Хтели су да Светом Василију наметну правила короне. Хтели су да затворе Светог Василија, да га понизе. Замислите, каква је то власт која ратује деценијама са Његошем и његовим гробом, а сад су кренули да ратују и са Светим Василијем", поручио је Јоаникије.

Живојин Ракочевић сматра да је дочек владике Јоаникија у Беранама тренутак у коме смо сазнали да смо добили једног новог великог духовног вођу.

"Он је нека чудна комбинација епског патријарха Павла коме ништа не треба, који нема ништа своје, и који има само поруку љубави за људе, и има поруку завета и има поруку косовског завета. И онда тај завет потпуно природно живи, и његошевски и практично, и он је судионик наших невоља на Косову и Метохији и зато се у Црној Гори, више него игде, пева о Kосову, јер они знају да уколико то одрже, одржаће сопствену слободу", каже Ракочевић.

"То је само део Црне Горе, то је Беране, то су Ступови, око тога све гравитира у покрету одбране светиња, отиђите на Цетиње, имаћете ипак другачију слику, на приморје у Подгорицу, другачије, Црна Гора је сада дубоко подељена", каже Иван Јовановић.

"То су те две Црне Горе о којима ми константно говоримо, које од 1918. егзистирају унутар једне државе, било да се огледају кроз бјелаше или зеленаше, за Мила и Момира, у овом моменту је црква иза које је стао део грађана и г. Мило Ђукановић из кога стоји други део грађана", каже Иво Чоловић.

У родном граду Мила Ђукановића

Све је почело 190 километара даље, у Никшићу 12. маја. Народ се окупио испред Саборног храма, на Тргу Шака Петровића, на традиционалној Световасилијевској литији. Представници цркве су поручили да нису никог позивали, већ се народ окупио сам, као што се окупља сваке године за славу Светог Василија. Kако је сада епидемија корона вируса, полиција је привела епископа Јоаникија и свештенике.

"Владика Јоаникије и свештеници, нису се нашли на мети правног система због нетрпељивости државе према СПЦ, нашли су се на мети државних органа јер су мисли да им припада ексклузивно право да једино они не поштују препоруке и наредбе којима покушавамо да спречимо ширење заразне болести", рекао је Ђукановић.

Иво Чоловић каже да да смо сличне слике могли да видимо из неких тржних центара, где су се људи окупили у великом броју и да тамо мере нису било толико рестриктивне као кад се радило о СПЦ у Црној Гори.

"Ја мислим да би Свети Василије Острошки волео да црногорски и српски народ буде здрав и буде јединствен и да се његово име не злоупотребљава на дневнополитичке ствари, али ако се већ десило, мислим да је најгоре било ухапсити владику, јер се то није радило ни у једном режиму који себе сматра демократским ", каже Иван Јовановић.

Док су били у полицијском притвору, дошло је до инцидената испред зграда полиције и суда. Епилог је да се епископ Јоаникије у суботу увече обратио Никшићанима, али да је суду поднет оптужни предлог.

"Мислим да је агенда власти била све време да се владика држи у притвору до крајњег рока, јер је он пуштен минут пре истека рока од 72 сата, тако да су се они на тај начин поигравали демонстрирајући силу, тако да могућност да владика не буде пуштен није постојали ни као могућност у главама људи из власти у Црној Гори", каже Иван Јовановић.

"Има једна анегдота, када је владика Јоаникије отишао у Београд да упише Правни факултет, није ни знао где се налази, тај младић из Бањана питао је неког човека на улици - где је Правни факултет, идем тамо да га упишем? А он му је рекао - шта ће ти право у бесудној земљи? Онда је одлучио да не иде на Правни факултет, данас после толико времена видимо да је он симбол права и правде у бесудној земљи", наводи Живојин Ракочевић. 

Литије и избори

Мило Ђукановић је са Цетиња поручио да су најобичније инсинуације оптужбе да он има било какву улогу у привођењу И притварању епископа Јоаникија. Додао је да Српској православној цркви не припадају она права која она жели за себе - да узима туђу имовину, да не плаћа порез, да илегално у Црну Гору уводи свештенике, да њени великодостојници предводе побуњени народ Црне Горе, а да притом траже да буду партнери држави. Ђукановић је са Цетиња донекле поновио речи које је прошлог лета изговорио у свом родном Никшићу. 

"Понудили смо СПЦ да буде део решења, обнове самосталне црногорске цркве, баш онакве каква је постојала до нестанка 1918. Они су то одбили. Остаје им да буду црква националних Срба у Црној Гори, али тада ћемо морати створити цркву националних Црногораца. И наравно да ћемо помоћи да им се да сва инфраструктура и да се помогне њеној аутокефалности", каже Мило Ђукановић.

Епидемија коронавируса још није готова, али полако пролази. Верници желе да се у Црној Гори наставе литије, које су се све до марта одржавале због Закона о слободи вероисповести. Једни су тада оценили да се прекиду литија обрадовао само један човек. Други верују да му не одговара ни наставак литија сада јер се ближе избори на јесен. Трећи верују да му баш сада одговара збијање редова.

"Питање шта ће се десити са оним људима који учествују у литијама, а гласали су за ДПС, да ли ће они бити уцењени, да ли ће морати да гласају за ДПС или ће бити привржени том вишем циљу? Али за кога да гласају, да ли гласачи ДПС-а могу да нађу своје уточиште у Демократском фронту", пита Иван Јовановић.

Слично мисли и Иво Чоловић из Цесида, јер "питање је да ли ће незадовољство из литија опозиција моћи да претвори у добар резултат на изборима".

То су све слике Црне Горе данас. У Беранама раширене тробојке које пружају подршку владици Јоаникију и Српској православној цркви. Цетиње је данас град са највише оних који се национално одређују као Црногорци. У том граду је седиште председника Црне Горе и седиште епископије која за себе каже да једина у српској цркви која има континуитет од 800 година.

Улице Подгорице окићене су црногорским заставама пред обележавање годишњице независности 21. маја. Четрнаест година касније Црна Гора је потпуно другачија него што је била 2006. али понекад личи на тинејџера 14-годишњака који се тек сада налази пред великим животним одлукама.