Спор Македоније и Грчке коначно пред судом

Први званични сусрет македонских и грчких заступника и козаступника тужбе коју је Македоније поднела против Грчке пред Међународним судом правде због кршења Привременог споразума из 1995. године одржан је данас у Хагу.

Македонија је 17. новембра прошле године поднела тужбу против Грчке која је ставила вето на позив Македоније за чланство у НАТО на самиту у Букурешту у априлу прошле године, због нерешеног спора око имена Бивше Југословенске Републике Македоније (БЈРМ).

Македонска страна се позива на одредницу у Споразуму из 1995. којом се Грчка обвезала да не спречава учлањивање Македоније у међународне организације.

Скопље тражи од Међународног суда правде да наложи Грчкој да поштује своје обавезе из Привременог споразума који је обавезујући за обе земље.

Како је било најављено, тема првог сусрета у Хагу су процедурална питања од којих зависи даљи ток процеса. Очекује се да процес траје најмање три године.

Македонску страну заступају амбасадор Никола Димитров и министар спољних послова Антонио Милошоски, а ад хок судија у име Македоније је хрватски професор Будислав Вукас.

Грчку заступају амбасадор у Холандији Константинос Ралис, амбасадор Јоргос Савадис и саветница у Министарству спољних послова Марија Телалиан.

Грчки ad hoc судија је професор Емануел Рукунас.

Спор око имена

Скопље је Уставом из новембра 1991. године, након распада бивше СФРЈ, име земље означило као "Република Македонија", али се месец дана касније њеном захтеву код УН за признавањем независности супротставила Грчка.

Две године касније, априла 1993, Македонија је примљена у УН, а септембра те године и у Савет Европе, али под именом БЈРМ.

Грчка сматра да, пошто се њен северни део земље назива Македонија, Скопље не може да буде признато под именом "Македонија" јер то име у себи "садржи територијалне претензије".

Садашњи званични назив Македоније у УН је БЈРМ, међутим, упркос примедбама Грчке, земља у билатералним сусретима још увек користи име Република Македонија.

Македонија и Грчка су 1995. године, уз посредовање САД, нормализовале односе, али је спор око имена до данас остао отворен.

Две земље одбиле су неколико предлога специјалног изасланика УН  Метју Нимица који је посредовао у покушајима да се реши проблем.