Десна рука Светог Јована Крститеља и бројне реликвије чувају се у Цетињском манастиру

Десна рука Св. Јована, којом је крстио Христа, од Севастије до Цетиња прошла је хиљаде километара. Малтешки витезови су је предали руском императору Павлу I Романову, заједно са делом Часног крста, и иконом Мајке Божје Филеримске.

Tоком Bољшевичке револуције, те светиње је спасила краљица Марија Фјодоровна Романов, да би их 1932. митрополит кијевски, поклонио краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избеглица.

После бомбардовања Београда, краљ Петар II Карађорђевић пренео их је на Острог, где су скривене провеле рат, а у једној полицијској рацији 1952. одузете цркви.

До 1978. године рука Св. Јована Крститеља била је у сефу Удбе, да би је митрополит Амфилохије 1993. изнео на светлост дана. Од тада је она у цркви Цетињског манастира.

Ту, уз мошти Светог Петра Цетињског, је и ковчежић са делом Часног крста, и ове светиње окупљају вернике из целог света. У манастирској ризници је и круна Св. Краља Стефана Дечанског из 14. века.

"Патријарх Арсеније Чарнојевић прије сеобе, 1688. године, сеобе Срба са Косова, да је донео и оставио управо на чување у Цетињски манастир, из простог разлога што је Арсеније Чарнојевић био одавде, са Цетиња", прича Јован Маркуш, координатаор за заштиту културних добара, Митрополија црногорско-приморска.

По другом предању, круну је донео дечански игуман Данило Кажанегра. Овде је и драгоцени епитрахиљ Светог Саве, одежде Св. Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша, богато украшене иконе, предмети од племенитих метала, рукописне књиге из 13. века и оне из прве ћирилске јужнословенске штампарије.

Трагови давних времена, древне Зетске епископије, коју је Свети Сава основао 1219. да би у време цара Душана била уздигнута на степен митрополије, овде живо сведоче о духовности, култури, али и тешким искушењима која је Српска православна црква преживела.