Подржан Предлог закона о слободи вероисповести

Потпредседник црногорске Владе Зоран Пажин је рекао да је Влада континуирано позивала СПЦ на дијалог, и да је на дијалог и сада спремна те да ће бити спремна и када закон буде усвојен.

На седници Одбора ресорни министар Мехмед Зенка је истакао да је Предлог закона о слободи вероисповијести усклађен са највишим међународним стандардима и свим препорукама Венецијанске комисије.

"Пред вама је Предлог закона који је усклађен са највишим међународним стандардима у области људских права и у потпуности усаглашен са најновијим препорукама Венецијанске комисије", саопштио је Зенка, преноси РТЦГ.

Каже да је реч о веома либералном законском тексту, који свима у Црној Гори, дакле и верницима и онима који то несу, гарантује највиши степен права и слобода.

"Овим законом Влада испуњава своју обавезу да на подуставном нивоу овај веома важан аспект људских права буде адекватно уређен модерним законом, који ће замијенити стари закон из 1977. године, који је још увјек на снази," појаснио је министар Зенка.

Према његовим речима, новим Предлогом закона се први пут у Црној Гори јасно утврђује докле досежу права и обавезе вјерских заједница.

Најзад, навео је министар, овим законом се као културно добро штити државна имовина коју користе верске заједнице.

ЦПЦ за Закон, СПЦ тражи разговоре

Борис Бојовић епископ ЦПЦ казао је да ЦПЦ подржава предлог закона, истакавши да ће њиме имовина која је незаконито преписана СПЦ бити поново озакоњена на црногорску државу.

"ЦПЦ и њени вјерници дискриминисани су већ дуги низ година и у свим црквама одриче нам се право да служимо и ускраћено нам је право да исповједамо вјеру и националну припадност. Такво стање траје од деведесетих година када је укинута ЦПЦ", казао је Бојовић.

Он је навео да СПЦ сву црквену имовину тумачи као своју.

"Сматрам да је правно рјешење из овог закона добар правни основ за рјешење вјерских питања у Црној Гори и подржавамо усвајање овог закона", казао је Борис Бојовић из ЦПЦ.

Ректор цетињске богословије Гојко Перовић предложио је Влади да повуче Предлог закона о слободи вероисповести. Од Владе тражи да са свим црквама и верским заједницама уђе у дијалог.

"Имали смо примједбе, никакав одговор добили нијесмо", казао је Перовић и додао да препоруке Вемецијанске комисије нијесу инкомпориране адекватно у закон.

Фуад Чекић из Исламске заједнице је рекао да је закон неопходан, наводећи да би њиме, требало детаљније образложити питање плаћања пореза.

Роберт Тонсати из Которске бискупије сматра да питање власништва и имовине треба решавати лекс специјалисом јер би се тиме растеретио Закон о слободи вероисповијести.

Ђорђе Раичевић из Јеврејске заједнице наводи да подржавају усвајање закона, али да је тренутни предлог непотпун и споран и да би требало да се доради на њему.

Пажин: Нисмо игнорисали став СПЦ 

Он је рекао да је Влада дужна да отвори питање правне ваљаности уписа неких верских објеката у катастар непокретности, преноси РТЦГ.

"Када је ријеч о начину на који је укњижена Српска православна црква деведесетих година у катастар не треба ни од тога правити неку мистификацију. Да би неко могао да се позива на своје право својине, које ђелује ерга омнес према свима, ради се о апсолутном праву, морају и кумулативно бити испуњена два услова: један је постојање пуноважног правног основа јустус титулус. То може бити неки уговор о купопродаји, уговор о поклону, то може бити акт насљеђивања. то може бити нека одлука државног органа или судска одлука", навео је Пажин.

Поред тога, како наводи, мора бити испуњен и други основ који се тиче уписа у катастар непокретности.

"Ако недостаје један од ова два кумулативна услова онда правно поредак напросто мора отворити питање правне ваљаности таквога уписа. То је тако по право и у раније важећем правном систему и у сада важећем правном систему. Дакле, не постоји никаква лоша намјера, посебно не према једној било којој вјерској заједници у овом конкретном случају према цркви. Него постоји потреба за правном сигурношћу. То је уставна обавеза Владе на којој Влада мора да истраје. Правна сигурност је најважнији аспект владавине права", рекао је потпредседник Владе.

Предвиђено шест нивоа правне заштите

Пажин рекао је да у Предлогу закона постоји шест нивоа правне заштите, што је препознала и поздравила Венецијанска комисија.

"Овај закон отвара могућност заштите на чак шест правних нивоа: у спорним ситуацијама водиће се управни поступак (1), након тога постоји могућност жалбе другом степену (2), након тога могуће је покренути управни спор (3), након тога могуће је ванредним правним средствима отворити поступак пред Врховним судом (4), након тога могуће је поднијети уставну жалбу Уставном суду (5) и коначно кад се исцрпе сви ђелотворни љекови које познаје нас правни систем могуће се обратити Европском суду за људска права (6). Дакле, највиши степен гаранција правне сигурности сваком правном субјекту који се осјети угрожен било којом одредбом овога закона", саопштио је Пажин.

Посланик Демократског фронта Милутин Ђукановић, оценио је да Одбор за људска права не би требало да расправља о овом акту, док то не учини Законодавни, и док се не, како је рекао, разреши конфузија око мишљења стручне службе.

Председник Одбора Халил Дуковић, рекао је да нема у пословнику одреднице о томе да рад једног одбора утиче на други.

"И да је донијето мишљење, а није, о томе одлучује Скупштина", казао је Дуковић.

Члан Одбора из ДФ-а Славен Радуновић питао је Дуковића зашто је на сједницу позвао, како је, казао, псеудорелигијску организацију?

"То што неко у називу има црква, не значи да је црква", навео је Радуновић.