Избори у Хрватској без датума и кандидата, Срби увек добра тема

Уместо са конкурентима, председнички кандидат наставља полемику са председником суседне државе. Почело је од изјаве Мирослава Шкора да Србија треба да плаћа ратну одштету и одговора Александра Вучића да Србија гледа у будућност.

"Мислим да нема те будућности без чисте прошлости, што год господин Вучић говорио. Када буде спреман доћи у ту будућност, ја ћу га тамо чекати с истим својим захтјевом", поновио је Шкоро.

"О будућности увек причају они којима је чиста прошлост, а иначе о будућности најмање причају и на прошлост се враћају они којима је савест немирна и који имају нешто да оперу у прошлости. Што се Срба и Србије тиче, мало тога имамо да перемо, нисмо ми ни анђели ни свеци, али у односу на њих – и анђели и свеци", узвратио је председник Србије. 

Шкоро, иначе независни кандидат познатији по песмама и кумству са Томпсоном, није усамљен у стази којом трчи председничку трку. Грабар Китаровићева, чија се званична кандидатура још чека, најавила ју је баш за 24-годишњицу "Олује" – када је у говору помињала великосрпску агресију, али не и српске жртве. Није била довољно гласна ни када су, нешто касније, у околини Книна нападнути Срби. Као разлог, многи су видели предизборну кампању. 

"Свуда је то битно, домољубље је јако битно и битан део агенде. И чак имате код Зорана Милановића, који је у суштини кандидат левице, чак се сада у његовом изборном штабу формулише једна идеологија где су левица и домољубље на неки начин интегрисани", објашњава новинар Зоран Пановић. 

"Вероватно изборни тимови процењују да ту могу кошаркашким речником зарадити лаке поене без пуно муке и науке. Довољно је, заправо, да кажу да штите националне интересе насупрот Србије или Срба и одмах део јавности на то позитивно реагује", тврди председник Српског народног вијећа Борис Милошевић.

Истраживање тамошњег јавног сервиса показало је да као кривца за последње заоштравање односа највише грађана Хрватске види Србију и њеног председника, а убедљива већина не слаже се са изјавом Милорада Пуповца да Хрватска постаје фактор нестабилности у региону.

Резултату је претходило то што је Пуповац због својих изјава био на мети хрватске јавности, политичара, коалиционих партнера из ХДЗ-а, па и председнице коју ће та странка поново кандидовати. 

"Та политика је краткорочно можда добра за те кандидате, али дугорочно је лоша и за климу у Хрватској и за међудржавне односе и лоша је свакако за Србе у Хрватској, јер тешко је носити етикету која је лоша Србима у Хрватској, али исто тако погоршава и стање хрватске заједнице у Србији", сматра Милошевић.

Може ли заокрет у односима да се очекује после избора, упитно је за наше саговорнике. Уз светле примере добрих односа и конструктивних разговора бивших и садашњих председника, подсећају и да се није отишло даље од тога. 

"Оно што је јако тужно то је да су Србија и Хрватска пропустиле шансу да буду Француска и Немачка ових простора, али нису пропустиле шансу да буду Индија и Пакистан ових простора", истиче Пановић.

Датум избора у Хрватској још се не зна, али да се сада одрже највише гласова – по анкети ХРТ-а – имала би Грабар Китаровићева, потом Милановић, па Шкоро.