СНВ: На нама је да имена и презимена жртава изговарамо без страха

У изјави сећања СНВ наводи да изражавају жаљење за изгубљеним кућним праговима и зараслим завичајима.

"Иако нисмо дио колективног памћења које је успоставила држава, на нама је да имена и презимена жртава, као и имена њихових села и градова, изговарамо без страха и достојанствено, да их се сјећамо слободно", додају из СНВ-а.

"На нашу жалост, а вјерујемо на штету хрватског друштва, рат није завршио 'Олујом'. Рат није завршио ни након посљедњег убијеног старца ни након паљења живих људи. Рат није завршио чак ни кад је посве било јасно да отпора више нема. Рат није завршио ни гранатирањем колоне избјеглих ни одласком посљедњег трактора. Рат није завршио ни након што је имовина избјеглих завршила у влаковима и камионима за Сплит и друга мјеста. Рат није завршио ни мирном реинтеграцијом ни нормализацијом нових друштвених односа", наводе у изјави сећања.

Наглашавају да се рат није завршио ни уласком Хрватске у Европску унију. "Напротив, била је то прилика за његову обнову", додају из СНВ-а.

"Рат никада није био присутнији и вијест о његову крају споро путује. Још увијек није стигла до хрватских судова ни до саборских заступника, није стигла до хрватских школа и није стигла до свих оних који не знају што би са собом у миру", истиче се у изјави сећања.

Указују да рат није готов и да то најбоље знају деца српске националности која у својим школама морају трпети стигму злочинаца и осећати кривицу за његове разорне последице.

"Вијест о крају рата није стигла ни до мјеста прославе његова краја. Чини се да је крај рата много мање битан од рата самог, па за мир и културу мира, било у политичким говорима и медијима било у свијести људи и друштва, нема много мјеста. У таквим се околностима заборавља не само на Србе, побијене и протјеране у 'Олуји' и 'Бљеску', злостављане и одвођене током рата, него се заборавља и на хрватске цивиле, настрадале или убијене у том рату", каже се у изјваи Српског народног вијећа.

Њихово страдање постаје једнако невидљиво и једнако нестварно у друштву у којем рат и ратни митови постају вредности саме по себи и за себе, а национална и верска припадност животна постигнућа, наводи се у изјави.

"Ми не заборављамо никога и ничије страдање"

Поручују да се Српско народно вијеће борило и да ће се борити за сећање у којем ће бити места за све оне који су страдали или који данас трпе неправду због националне и верске припадности.

"Борит ће се за све оне чији су животне околности и животни смисао трајно и драстично промијењени мобилизацијом, прогонством и избјеглиштвом. Ми не заборављамо никога и ничије страдање, било с хрватске било са српске стране, са женске или мушке, старачке или дјечје, с војничке или цивилне стране. Ми се сјећамо свих оних којих више нема, свих њихових крајева", каже се у изјави.

"И ми који остајемо иза њих, као и они који ће доћи након нас, ако ништа не промијенимо у политичком сјећању, бит ћемо дио пораза, дио хисторијског слома идеје о друштву праведности, једнакости, солидарности и мира унутар граница и на њима", додају из Српског народног вијећа.

Управо зато, како кажу, и овом изјавом сећања Српско народно вијеће преузима своју историјску одговорност.

"То је најмање што можемо учинити као припадници овог друштва и као грађани који траже живот у миру и једнакости. То не чинимо у своја четири зида, већ на мјестима злочина, мјестима која се заобилазе и злочина који се прешућују, а неријетко и славе. И колико год сви имали право на своју истину, нитко нема право на своје чињенице, а оне говоре јасно да није било ни једне стране која нија кршила правила међународног ратног права", указују у изјави сећања.

Истичу да чињенице говоре да је током рата некадашње друштвено власништво раскомадано и да негативне последице транзиције данас најбоље осећају њени губитници.

"Чињенице говоре да пресуда за ратне злочине над нехрватским становништвом готово да и нема. Чињенице говоре да је повратак избјеглих опструиран. Оне ће говорити и након што нас не буде било", наводи се у изјави сећања.

Наглашавају да ћемо једном морати као друштво да се погледамо у огледало колико год се бојали властитог одраза.

"Што прије, то боље, због слободе и једнакости сваког човјека у овом друштву. Нужност тог поступка огледа се и у томе што је насиље у друштву посијано одавно и што га је лако ишчитати у школама, за политичким говорницама, у медијима или пак на цести. Повијест ће се поновити свима онима који између слављења рата и готово потпуног одсуства солидарности и емпатије не виде повезаност", закључује се у изјави сећања СНВ-а.