Обнова исламске заједнице у БиХ

После 13 година од рата у Босни и Херцеговини, који је однео животе десетине хиљада људи, земља пролази кроз "исламску обнову", у којој је изграђено на десетине нових џамија, стварајући донекле јаз између конзервативног ислама и прокламованог секуларизма, пише "Њујорк тајмс".

Више од половине нових медреса или високих верских школа изграђено је у протеклих неколико година, а настало је на десетине нових џамија, укључујући и џамију краља Фада, која се налази у склопу комплекса вредног 28 милиона долара, у којем се налазе и спортски и културни центар, наводи дописник "Њујорк тајмса" из Сарајева.

Пре почетка рата, у коме је погинуло, како наводи "Њујорк тајмс", око 100.000 људи, највише муслимана, за потпуно прекривене жене и мушкарце са дугим брадама се није знало, док су данас они уобичајна појава у Босни.

Геј окупљање провокација за муслимане

"Њујорк тајмс" подсећа да је пре два месеца дошло до напада на учеснике геј параде у Сарајеву, на којима је узвикивано "Алах је велики" када је осам особа повређено.

Муслимански лидери су тврдили да је организовање таквог догађаја у време светог месеца Рамазана представљало провокацију за муслимане.

Лист подсећа да су власти недавно увеле муслиманско верско учење у државним вртићима што је изазвало негодовање родитеља због нарушавања принципа одвојености државе од цркве.

Многи становници Босне поздрављају обнову муслиманске вере, верујући да се тиме јача идентитет у мултиетничкој држави у којој муслимани чине половину становништва, док други упозоравају на растући културни јаз између конзервативног ислама и јавно признатог секуларизма у ионако крхкој држави.

Страх од јачања вехабија 

"Њујорк тајмс" преноси речи главног уредника листа "Ослобођење" Мухарема Баздуља који страхује од ширења вехабизма, конзервативног сунитског покрета, чије су организације уложиле око 700 милиона долара у БиХ од краја рата, углавном у изградњу џамија.

Вехабизам је стигао са стотинама бораца који су дошли из арапских земаља током рата и са арапским хуманитарним радницима, али по оцени реиса исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића вехабизам нема будућност у тој земљи чак и уколико се још већи број приклони вери.

"Њујорк тајмс" наводи да се босански Хрватски и Срби, такође, све више окрећу својој вери и да је све већи број оних који одлазе у цркве.

Муслимански лидери не слажу се са оценама да у земји јача политички ислам јер би он, како објашњавају, био у супротности са секуларном реалношћу земље, а да су такве оцене дело српских националиста који желе да оправдају окрутно поступање Срба и Хрвата према муслиманима у време рата, закључио је "Њујорк тајмс".