Годишњица пада Чаушескуа

Комеморацијом одржаном у Букурешту одата је пошта жртвама румунске револуције из 1989. године. Окупљени грађани извиждали су бившег председника Јона Илијескуа који је власт преузео после пада диктатора Николае Чаушескуа.

Током полагања венаца на гробљу Хероја револуције у Букурешту, група окупљених гађала је кованим новцем Илијескуа, алудирајући на издају Јуде.

Румуни су незадовољни зато што ни после 19 година није откривено ко је отворио ватру на учеснике протеста након пада Чаушескуа и како је Илијеску одмах преузео власт.

Јон Илијеску је после Чаушеску преузео улогу лидера, а на том месту је остао до 1996, када је изгубио на изборима. На месту шефа државе поново је био од 2000. до 2004. године.

Почетак...

Протести су почели у Темишвару 16. децембра 1989. године. Повод за протесте било је хапшење мађарског свештеника Ласла Токеша који је напао режим у иностраним медијима, незадовољан владавином брачног пара Чаушеску.

Токешу је одређен кућни притвор и око његове куће су почели да се окупљају грађани у знак подршке. Убрзо су се протести проширили на читав Темишвар, а у њима је учествовало више од 100.000 људи.

Због погоршаног стања у земљи  Николае Чаушеску прекинуо је посету Ирану и 20. децембра вратио се у Букурешт.

Одмах је одржао говор о "страном нападу на независност Румуније". Међутим, маса га није подржала него је на ободима митинга почела пуцњава. 

Потом су се умешали припадници тајне полиције Секуритатее и нереди су се проширили на цео Букурешт.

Чаушеску се повукао, али је заказао нови митинг за 22. децембар.

Већ у рану зору 22. децембра, људи пристигли из провинције су се отргли контроли. Скинули су комунистичке симболе са румунске заставе и почели отворено да се сукобљавају са полицијом и војском и злогласном Скуритатеом.

Истог јутра, дотадашњи министар полиције умро је под неразјашњеним околностима, а њега је заменио Виктор Станкулеску, који је тог дана одбио Чаушескуове наредбе и тиме постао кључна личност за успех револуције.

Брачни пар Чаушеску напустио је престоницу хеликоптером и одлетео прво у палату Снагов  а затим у град Трговиште. Ту су их по слетању ухапсили припадници локалне полиције, а потом им је суђено.

... и крај

После три дана суђења, на Божић 1989. године, Николае Чаушеску и његова супруга и савладар Елана проглашени су кривим због низа оптужби. Стрељани су у једном  дворишту у Трговишту.

Све време протеста Румунији је стизала хуманитарна помоћ из многих земаља, међу којима и из тадашње СФРЈ. И у Београду као свим престоницама ондашњег Запада протест у Румнији је наишао на масовну подршку, а тадашња ТВ Београд (РТС) једина је одржавала линковску везу са Букурештом и тиме била једина веза Румуније са светском јавношћу.

После стрељања пара Чаушеску председник Румуније је постао је Јон Илијеску, некадашњи сарадник Чаушескуа, што је унело сумњу у стварни учинак револуције.

Илијеску је затекао Руминију са просечном платом од четири долара и сукобима међу војском и Секуритатеом на аредрому Олтопени. У току су били мегаломански пројекти као што су јавни радови на Палати народа у центру Букурешта и каналу према Црном мору.

Данас је Румунија пуноправни члан ЕУ са просечном платом од преко 350 евра или око 600 долара.