Потребни смо једни другима

Амбасадор Хрватске у Србији Тончи Станичић, који ових дана завршава дипломатски мандат у Београду, оценио је у интервјуу ФоНету да између Србије и Хрватске нема правих и суштинских проблема и додао да је, да упркос темпу "два корака напред, један назад", у међусобним односима остварен велики напредак.

"Штети нам што се на овај начин препуцавамо у последње време, јер нема суштине у овом садашњем заоштравању. Нема ничег новог, све теме су рециклиране, на овај или онај начин", рекао је Станичић.

Као доказ за ову тврдњу, амасадор је напоменуо да је рат изазвала нека друга власт, која је давно промењена, да је Хрватска тужбу за геноцид против Србије покренула још 1999. године и тако ово питање из политичке пребацила у правну сферу, као што је то недавно учинила и Србија када је реч о Косову.

Станичић, као правник, не може да разуме прежестоке реакције у Србији за одлуку Међународног суда правде који се прогласио надлежним по питању хрватске тужбе и напомиње да суд још није одлучивао о суштини спора две државе.

Најаву контратужбе Станичић је оценио као легитимно право Србије, које нико не спори и не коментарише у Хрватској. Упитан да ли постоји могућност вансудске нагодбе, Станичић је указао да би за постојање било каквог узајамно повољног решења, морала постојати воља обе стране.

"Морала би да постоји и далекосежна визија да хоћемо да градимо партнерске, добросуседске, а зашто не и пријатељске односе. Ако се све те коцкице сложе, онда се може разговарати о било чему", прецизирао је хрватски амбасадор.

Проблем признавања Косова

Станичић је, поводом одлуке Загреба да призна независност Косова, подсетио да се Хрватска одлучила на такав потез, заједно са Бугарском и Мађарском, и да је том приликом дато заједничко саопштење које је било добранамерна порука Србији и покушај објашњења тог корака.

"Све ове државе су биле свесне колико је болно ово питање за Србију, али уједно је тај корак био и признавање одређених реалности, које су током времена настале на овим просторима", објаснио је Станичић.

Мисија Европске уније ће на Косову допринети смиривању ситуације и помирењу, оценио је Станичић и додао да је Хрватска добила позив да учествује у Еулексу, али се још не зна у којем облику.

Амбасадор сматра да је Хрватска можда једина држава која би у Еулексу била прихватљива и за српску и за албанску заједницу, у шта се уверио и на терену.

Станичић је сагласан са председником Хрватске Стјепаном Месићем да комуникација две државе стагнира, прецизирајући да то није критика Србије, већ "скривена мисао" упућена обема државама - "учините и једни и други све да отворите канале комуникације".

Комуникација слабија него прошле године

"Оно што смо чак и у време рата имали, то је комуникација. Она је важна ствар, јер то омогућава да се превладају проблеми. А, ако тога нема, онда смо у ћорсокаку", указао је Станичић и додао да је комуникација две државе слабија него пре годину дана.

Помирење је нужно и тај процес тече уз одређене напоре, нагласио је Станичић, истичући да он види Србију и Хрватску као праве партнере, добре суседе, за неколико година и пријатељске земље, које ће прошлост оставити тамо где јој је и место.

Томе би допринела и посета премијера Иве Санадера, који је изразио спремност да допутује у Београд, рекао је Станичић и додао да, иако још нема никакве службене информације из Србије, верује да ће одговор бити позитиван.

Ситуација је много боља када је реч о положају и правима мањинских заједница, него што је било пре пет или шест година, наставио је Станичић.

Станичић је подсетио да је најјача српска странка у Хрватској део владајуће коалиције, док је најача хрватска странка у Србији, Демократски савез Хрвата, у Војводини у коалицији са Демократском странком и има посланика у покрајинском парламенту.

Станичић је о процесу повратка избеглих Срба у Хрватску рекао да то изгледа много боље, него што се у медијима представља, као и да из одређених политичких разлога у медијима нема позитивних информација о томе.

Хрватска "охрабрује повратнике"

"Хрватска улаже огромна средства у изградњу станова и кућа за повратнике. Повратак би могао бити доста успешан и то иде својим током. Волео бих да и они имају мало више храбрости и не падну под утицај психозе да су у некој опасности", рекао је Станичић.

Тончи Станичић није желео да коментарише недавну посету Хрватској заменика председника Српске напредне странке Александра Вучића, али је додао да је и то један од доказа да је помирење у току.

"Не мислим да је нужно да коментаришем посету Вучића, али морам рећи да ме је више лично, него као представника државе, заболело када је рекао да никада није чуо за Шкабрњу, један од најавећих злочина у рату, за који је директно одговорна ЈНА и нико други", рекао је хрватски амбасадор.

Станичић сматра да Хрватска може Србији бити од највеће користи у процесу европских интеграција, као што је и његова држава имала велике користи од Словеније и Бугарске које су биле корак испред.

Говорећи о економским односима две државе, Станичић је истакао да су они веома добри и прецизирао да робна размера износи око милијарду долара и да сваке године бележи раст од 30 до 35 одсто.

Однос у размени је у почетку био у корист Хрватске 4:1, рекао је он, али добро је што се сада та размера мења у корист Србије. Свака држава има интерес да заради, али нема економске сарадње ако некога искоришћавате, објаснио је Станичић и додао да се сада може ићи на више форме сарадње, заједничке пројекте, отварање производних погона и наступ на трећим тржиштима.

Хрватско тржиште развијеније од српског

Упитан о приговорима српских привредника да је хрватско тржиште за њих затворено, Станичић је одговорио да је тржиште отворено за сваког ко је озбиљан и има јасну намеру.

"Немојте ме погрешно схватити, али хрватско тржиште је напредније од српског. Били смо присиљени да примењујемо европске стандарде, јер је то био важан критеријум придруживања ЕУ", рекао је Станичић и додао да је то можда један од разлога за такву перцепцију привредника.

Други разлог може бити што један број фирми није способан да послује ван тржишта Србије, оценио је Станичић и истакао да је у интересу Хрватске да српске фирме буду присутне, јер се тако и српско тржиште додатно отвара за хрватске фирме.

Станичић је нагласио да се током амбасадорског мандата у Београду није осећао као странац и да не може доживљавати Србију као право иностранство.

Остављам свом наследнику на месту амбасадора много више него што сам ја затекао, рекао је Станичић, предвиђајући да ће и будући хрватски амбасадор остварити напредак, упркос текућим односима две земље који иду "два корака напред, један назад".

"Сигуран сам", нагласио је Станичић, "да ће мој наследник напустити Србију у другом окружењу, у ситуацији када ће Хрватска бити у ЕУ, Србија у ЕУ или врло близу".

"Било би добро да у свакодневном животу понављамо колико смо упућени једни на друге и потребни једни другима", закључио је Станичић.