Хрватска од Србије потражује још културних добара

Међудржавна комисија за враћање културних добара је, после годину и по паузе, поново почела с радом. Србија и Хрватска су раније постигле принципијелни договор о враћању већих целина из православних манастира и цркава у северној Далмацији.

Поред икона, манастирске ризнице, збирке уметнина манастира Успења Пресвете Богородице у Крупи, биће враћена и манастирска ризница, сакрални предмети и иконе из Манастира Св. Арханђела Михаила у Крки и иконе из цркве Св. Георгија у Исламу Грчком близу Задра.

Договорен је и повратак других уметнина из Задарске, Шибенско-книнске, Пожешко-славонске и Вуковарско-сремске жупаније.

О осталим уметнинама из музеја, приватних регистрованих збирки, архива и библиотека још ће се преговарати, кажу у министарству, које, на основу процене ратне штете, настоји да утврди бројно стање отуђених уметнина које се налазе у Србији.

Муп обе државе трага за делима

Рад државних канцеларија Интерпола у Србији и Хрватској у трагању за културним добрима за која се утврди да су на илегалном тржишту у Србији саставни је део рада Међудржавне комисје за враћање културних добара.

За уметнинама које су завршиле у Црној Гори трага се на илегалном тржишту јер у културним установама, по подацима тамошњег Министарства културе, нема украдених културних добара из Хрватске.

Трагање обављају службе министарстава унутрашњих послова двеју држава, у сарадњи са стручним службама хрватског министарства културе.

Из Србије и, мањим делом, из Црне Горе од 2001. је враћено у музеје, галерије и цркве у Хрватској 25.238 покретних културних добара, а од тога је највећи део вуковарско културно благо.

Док трошкове рестаурирања и конзервисања културних добара из Хрватске која су током рата одношена у Србију подмирује министарство културе Србије, Хрватска обнавља споменичко наслеђе које је оштећено или уништено у рату, па тако и православне цркве и манастире и покретна културна добра у њима.

Хрватска ради на обнови владичанског двора у Пакрацу и владичанског двора Карловцу, где је већ поново саграђен саборни храм Св. Николаја, који је, као и владичански двор, миниран у рату. Поред тога, обновљено је или се обнавља више православних цркава.