Додик демантује да је са Путином разговарао о сецесији РС

"Руска Федерација је најпринципијелнији чувар међународног права у БиХ од потписивања Дејтонског мировног споразума и никада ни од једног званичника те земље није се могло чути, ни јавно ни тајно, ништа супротно међународном праву и самом споразуму", изјавио је председник РС Милорад Додик.

Додик је одбацио "све неистине, спекулације и конструкције" које је изнео политички аналитичар из берлинског Савета за политику демократизације Бодо Вебер у вези са наводном сецесијом Српске и наводним разговорима о тој теми са Русијом.

Додик је Веберу поручио да је "Русија исувише озбиљна држава, а њен председник Владимир Путин исувише озбиљан државник да би пре, током или након Крима разговарао са њим о тој теми".

"Господин Вебер се само уклапа у политички тренд који је у последње време захватио део Европе, у којем се државе и народи застрашују Русима и руским утицајем, креирајући нетачне и неутемљене анализе", рекао је Додик, пренеo је РТРС позивајући се на Срну.

Додик је то рекао упитан да прокоментариште Веберове тврдње да је "непосредно после избијање кризе на Криму, Путин наговарао председникa Српске да уђе у авантуру сецесије Републике Српске".

Додик је истакао да институције Републике Српске никада нису на дневни ред ставиле питање сецесије од БиХ, нити је икада о томе разговарао са председником Руске Федерације Владимиром Путином.

"Русија је и сувише озбиљна држава, а председник Путин и сувише озбиљан државник да би и пре Крима и током Крима или након Крима разговарао са мном о наводној сецесији", јасан је Додик.

Председник је поручио Веберу и да би, уколико се већ бави регионом и Републиком Српском, за почетак требало да зна да је овде одавно вишепартијски систем и да је парламентарна демократија на нивоу појединих европских држава.

Вебер: Дистанцирање Београда од Додика – шанса за развој

Раније је политички аналитичар из берлинског Савета за политику демократизације Бодо Вебер рекао да ће оног дана када се званични Београд, а под притиском ЕУ, јавно дистанцира од деструктивне политике председника Републике Српске Милорада Додика, то бити крај "једнопартијског режима у РС и почетак озбиљних прилика за демократски развој и просперитет у БиХ".

Он је у интервјуу за загребачки портал Индекс казао, одговарајући на питање како види актуелну политику Србије према БиХ, да ЕУ треба да изврши већи притисак, а не да слуша тврдње председника Србије Александра Вучића да не може да контролише Додика.

Према његовим речима, у време председника Бориса Тадића, званична политика Србије злоупотребила је БиХ и РС за домаће политичке циљеве, чиме је подржала "деструктивну политику Милорада Додика, деструктивну за БиХ у целини, али и за већину грађана Републике Српске".

"Када је 2012. године Александар Вучић ступио на политичку сцену Србије као владар, прво се чинило да он има умеренију билатералну политику према БиХ, делом и због тога што му Додик политички не треба. Нажалост, у задњих неколико година, чини се да је потпуно нестала та првобитна разлика политике према БиХ и РС у односу на његовог претходника. То је политика подршке Додика за домаћу политичку употребу, с једном причом за западне савезнике и другом на домаћем терену", тврди Вебер.

"Растући утицај Русије производ слабости политике Еу и САД"

Говорећи о утицају Русије, Турске и других земаља које нису чланице ЕУ на Западни Балкан, он је оценио да растући утицај Русије на Балкану није резултат некакве политичке снаге Русије, него производ слабости политике ЕУ и САД на Западном Балкану.

"Русија, која нема некакав стратешки интерес на Балкану, једноставно лако искоришћава политички вакуум који је Запад оставио иза себе у региону, да повећа свој глобални утицај путем улоге реметилачког фактора", рекао је Вебер.

Он је казао и да је Савет за политику демократизације још пре неколико година упозорио на "деструктиван политички утицај Путинове Русије на Западни Балкан", тако што је у документу из 2014. године говорио о утицају кризе у Украјини на политику Запада према Западном Балкану.

"Ексклузивно смо објавили информацију да је непосредно после избијање кризе на Криму, Путин наговарао Милорада Додика да уђе у авантуру сецесије Републике Српске – и да га је у том подухвату зауставио тадашњи премијер Србије Александар Вучић, који је одбио да му пружити подршку Србије. Тада та експлозивна вест, потврђена од Вучића према више западних дипломата, никога није занимала, ниједан западни медиј није је пренео", рекао је Вебер.

Он је додао и да је од прошле године, када се председник Европске комисије Жан Клод Јункер изненада сетио Западног Балкана и то оправдао великом претњом Европи због деловања трећих актера, та игнорација према улози Русије нагло прешла у "својеврсну хистерију".