"Решити питање несталих из Западне Славоније"

У саопштењу је истакнуто да нема и не сме бити повлашћених и значајних нити појединаца, нити жртава пред законом, ни пред Богом.

"Убеђени смо да су српске жртве и жртве које су делиле судбину српског народа, а нису српске националности, најобесправљенија категорија жртава. Зашто се, од 1991. године до данас институционално ћути о злочинима у Пакрачкој пољани и Марином селу и жртвама Бљеска", наведено је.

Упитали су и зашто је процес ескумације и индентификације жртава "Бљеска" из масовних гробница почео са 10 година закашњења у односу на акцију "Олуја".

"Данас, када је свет окићен људским правима, демократијом и високим технолошким развојем, судбина несталих лица, а поготово из Западне Славоније од 1991. до 1995. решава се недопустиво споро", саопштено је.

Додаје се да је 29. април датум када се враћају на 1995. годину и општу мобилизацију у Западној Славонији и отпочињање акције државе Хрватске под шифрованим називом "Бљесак".

Помоћи није било ни од куда, сами, остављени од свих, кренуло је око 4.000 западнославонаца да својим породицама омогуће бег преко јединог могућег излаза - моста на Сави, између Старе и Босанске Градишке, наводе.

Операција "Бљесак" је војна акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. године.

У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН, а за 36 часова протерано је око 15.000 Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима је 57 жена и деветоро деце.