Хрватска: Кредити стижу на наплату

Хрватска у наредној години може да уђе у дужничку кризу, јер јој, према подацима Хрватске народне банке, на наплату долази 8,3 милијарде евра главнице и око 900 милиона евра камате, а очекује је и више од милијарду евра домаћег дуга.

За тај новац могло би да се изгради 1.150 километара аутопута (чија градња и јесте један од главних разлога "експлозије" хрватског спољног дуга у последњој деценији), наводи портал Нет.хр и додаје да се крилатица "дужан к'о Грчка" може више применити на Хрватску, јер је "грчки дуг мачји кашаљ" у поређењу са хрватским.

Највећи део хрватског дуга, готово 3,8 милијарди евра, је дуг разних предузећа, банке дугују 2,6 милијарди евра, а држава, са обавезама од 750 милиона евра за наредну годину, заузима трећу позицију.

Преостала 1,1 милијарда евра односи се на страна улагања у хрватску привреду.

Економиста Анте Бабић, кога портал цитира, сматра да ће следећа година бити "прилично критична кад је реч о отплати дуга", али верује да ће држава и банке успети да рефинансирају дуг новим задужењима.

Ситуацију са предузећима Бабић је оценио као "нешто сложенију", јер у случају неиспуњења дужничких обавеза може да дође и до промене власништва, код приватних предузећа, односно пребацивања задужености на државу, код јавних предузећа.

Најопаснија ситуација са јавним предузећима је у области бродоградње, прецизирао је Бабић.

Поред спољног дуга, Хрватској током 2010. године на наплату долази више од милијарде евра задужења на домаћем тржишту, при чему ће највећи терет отплате бити у првом тромесечју.

У каснијим годинама Хрватску, такође, очекују велике дужничке обавезе. Камате ће временом опадати, али ће долазити нове обавезе од нових и неизбежних задуживања због враћања садашњих дугова.

Према садашњем стању, Хрватску у 2011. очекује наплата око осам милијарди евра главнице и камата страног дуга, а у раздобљу од 2010. до 2016. страним повериоцима ће морати да врати укупно око 30 милијарди евра.