Вучићева посета тема хрватских медија
Посета српског председника Александра Вучића Загребу, прва на председничком нивоу од 2013, и даље је тема у Хрватској, с гледишта агенде и садржаја, али и могућих домета.
Тако високи функционер владајуће ХДЗ Давор Иво Штир оцењује да не треба имати превелика очекивања, у смислу да ће се преко ноћи све решити, али истиче да је потребно отворити "канал дијалога".
Штир, који је поднео оставку на позицију министра спољних послова у влади премијера Андреја Пленковића, рекао је на хрватском јавном сервису да је у политици јако важно ко дефинише терен на којем ће се "одиграти утакмица" и по којим правилима.
"Сведоци смо да се Београд последњих година осећа снажнијим него пре 10-ак година", рекао је Штир и навео пример Македоније и повлачења особља из Амбасаде у Скопљу, док, како каже, Македонија не промени став о Косову.
Сматра да, како је навео, Србија наставља пропаганду везивања хрватског народа уз усташтво и фашизам, а Грабар-Китаровић је, каже, преузела оправдани ризик, јер морамо дефинисати терен где ће се решавати прави проблеми попут несталих особа.
Сматра да "државна политика Србије" има амбицију уплитања у унутрашње ствари других држава на подручју СФРЈ, па тако и у Хрватској.
Проблеми се, међутим, не могу решавати на начин да се Хрватима намеће осећај кривице за оно што се догодило током Другог светског рата, каже Штир, јер се Хрватска о томе изјаснила, а Београд треба да се реши "оставштине" Слободана Милошевића, да се крене напред.
"Ми имамо заједничке циљеве који затхевају сарадњу Загреба и Београда", поручио је Штир.
Говорећи о националним мањинама у Србији, па тако и о хрватској мањини, Штир је рекао да је то дефинирано у поглављу 23 које Србија не може затворити без испуњавања мерила, што ће веројатно бити једно од задњих поглавља које ће се затворити.
"Када се то затвори, приступни Споразум Србије мора проћи ратификацију у свим парламентима, а у Београду морају бити свесни чињенице да и Хрватски сабор мора то да ратификује", навео је Штир.
Хајдуковић: Добар било који сусрет у коме ће бити дијалога
Члан саборског Одбора за спољну политику Домагој Хајдуковић из најутицајније опозиционе СДП каже да је добар било који сусрет у којем ће бити дијалога, те да нико не очекује велике помаке, али да је сваки корак у смеру дијалога и побољшања односа - корак у правом смеру.
Битно је, каже, да Хрватска има добре односе са суседима, али је, указује Хајдуковић, упитно колико председници држава могу да утичу на побољшање односа.
"Није исто бити председник у Хрватској и у Србији", каже он и додсаје да је Вучић на председничко место дошао с премијерског и има пуно већи утицај на владу него Грабар-Китаровић.
И председник клуба заступника ХДЗ-а у Сабору, Бранко Бачић, сматра да је дијалог са суседним државама, посебно са Србијом, веома важан за стабилност региона.
"Важан је и за решавање отворених питања Хрватске и Србије. Чињеница је да односи у задње време нису на нивоу који омогућава решење отворених питања попут сукцесије, несталих, надлежности судова, права хрватске мањине или граница на Дунаву", рекао је.
Бачић је рекао и да је председница очито проценила да је ово тренутак у којем може доћи до сусрета с Вучићем.
"Хрватска подржава европски пут Србије, али је при том потребно да Србија осигура и решава наведена отворена питања. Зато је важно да најављени састанак својом припремом припомогне решавању тих питања", рекао је Бачић за Нови лист.
Аналитичар Сандро Кнезовић истиче да није тајна да су односи две земље на на релативно ниском ниову, те стога сматра да је добро што је Грабар-Китаровић преузела иницијативу и позвала Вучића како би покушала да отвори нову страницу у билатералним односима.
Кнезовић је за ХРТ рекао да извршна власт мора имати јединствени став, поготово према билатералним односима у региону према Београду и треба максимализовати профит од овог сусрета.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 17
Пошаљи коментар