Месић: Усташизација не дозвољава Хрватској да дише

Упитан да ли је можда за његов став о Јасеновцу криво образовање, одговорио је како је за то била крива агресија на Хрватску и политика ХДЗ-а, а своје "усташтвовање" деведесетих година приписао је политици ХДЗ-а, јер је та странка, како каже, сматрала да се мора ангажовати све да би се спречио успех агресије, пренела је Хина.

Месић је гостујући јуче на ХРТ-у казао да је за етничко чишћење БиХ најодговорнији Венс–Овенов план, али и да у Хагу није сведочио ништа лично о генералу Слободану Праљку.

Према његовим речима, на почетку је Хрватска помагала одбрани БиХ, али после Венс–Овеновог плана та се политика мења.

"Да је била прихватљива, ја бих остао уз Туђмана", рекао је Месић, који се са првим хратским председником разишао средином 1994.

У критичком осврту на Католичку цркву, Месић каже да она има негативну улогу у друштву.

"Имају радикала и клерофашиста у својим редовима. Нису се оградили ни од оног вероучитеља који позива на клање, нису се осврнули ни на знакове са словом 'У' и крижем унутар њега. То су били крижари, након Другог светског рата, негде су се звали шкрипарима јер су очекивали сукоб истока и запада", казао је Месић.

За данашње стање у Хрватској рекао је како се догађа једна пошаст, а то је "да се мења историја и да се победници из Другог светског рата проглашавају губитницима, а губитници победницима".

Како је рекао, кривац за то је образовање, јер се, по његовом мишљењу, младим људима нуде фалсификати историје.

"Политика није естрада" 

За актуелну председницу Колинду Грабар Китаровић каже да се уживела у улогу због сукоба са премијером Андрејем Пленковићем, те да њено сељење кабинета и ношење заставе подсећа на Титову штафету.

Занима га, каже, докле ће то трајати, будући да "политика није естрада" и да "популизам не може бити политички изражај".

Месић је у емисији ХРТ-а "Недељом у 2" на питање аутора Александра Станковића како Китаровићева користи овлашћења, подсетио да је похвалио када је ишла у посету руском председнику Владимиру Путину, али је додао да му је сметало када је послала војску на границу с Русијом.

"Кад је мене Буш питао да шаљем војску у Ирак, ја нисам хтео", рекао је Месић и додао да нема користи од сврставања с политиком Мађарске и Пољске, јер су то државе које ЕУ превише критикује.

За гранични спор са Словенијом Месић криви хрватску дипломатију.

"Састанак Церар–Пленковић је тотални промашај. То нема смисла. Они се нађу јавно и ниједан не жели да попусти. Требало је да се негде далеко од јавности састану опуномоћеници једне и друге стране", сматра Месић.

Наводи да је проблем рибарења у Пиранском заливу, односно Савудријској ували, требало решавати парцијално.

"Хрватска је објективно боље прошла. Требало је то друкчије направити, али Словенци су пред изборима и имају неке друге интересе", сматра Месић.

Упитан да ли Пленковић може да контролише радикалну струју ХДЗ-а, Месић каже да актуелни премијер не спада у људе који су стварали ХДЗ, да нема ту снагу у структури владајуће странке, те да га је за вођу изабрао "мислећи део ХДЗ-а".