Милаковић: Пленковић да поштује закон о језику и писму Срба 

"Позивам премијера да покаже доследност и, у смислу његовог иступања у јавности као поштоваоца правне државе, европејца и човека правне струке, омогући коришћење права припадника српске заједнице у складу с позитивним законодавством Хрватске", рекао је Милаковић на конференцији за новинаре у Вуковару.

Подсетио је да се 17. децембра 2012. навршило тачно пет година од саопштавања званичних резултата последњег пописа, који је показао да у том граду трећину становништва чине Срби, што према хрватским законима значи да имају право на службени употребу матерњег језика и ћириличног писма.

Милаковић је подсетио да је 2. септембра 2013, "након што је на неспретан начин постављено неколико двојезичних плоча" почео "закон улице" и насилно скидање плоча.

А затим је, додаје, 4. новембра те године град Вуковар "променио Статут и својим актом нижег правног ранга суспендовао одлуке Уставног закона о правима националних мањина у погледу употребе српског језика и писма".

Веће српске националне мањине, додао је, затим је покренуло оцену уставности и законитости градског Статута, а 14. августа 2014. Уставни суд је укинуо Статут и наложио вуковарском Градском већу да га у року од годину дана усклади с ваљаним прописима.

И Хрватски сабор има обвезу да измени Закон о употреби језика и писма националних мањина, што до данас није учињено.

"Одлуком већине у Градском већу Вуковара донесен је Статут и статутарна одлука о употреби српског језика и ћириличног писма која је и данас на снази, а која није у складу с прописаним правима српска националне мањине како их види Уставни закон о правима националних мањина", рекао је Милаковић.

Додао је да је Статут и даље на снази иако је још 14. априла 2016. године Одбор за људска права Хрватскога сабора покренуо поступак оцене уставности статутарних одредаба које третирају употребу српског језика, што још није решено.

Политички контекст у Хрватској је препрека спровођењу одредаба Закона о правима националних мањина, оценио је Милаковић.

Додао је да су права српске заједница нарушена и кад је реч о запошљавању, конвалидацији стажа у време рата и пензија, нерегулисаном статусу Заједничког већа општина, нефинансирању српских удружења.

Милаковић је оценио и да је разлог што се припадници српске националне мањине не користе неким правима, попут оног на двојезични лични документ, "страх од непријатности" које с таквим документом могу имати показујући је службеницима у многим установама, полицији.