Иванић: Важно да бар политичке односе вратимо у нормалу

Младен Иванић се, међутим, плаши да ће то тешко бити постигнуто, с обзиром на то да су, како наводи у разговору за Танјуг, односи унутар Босне и Херцеговине лоши, због чега већ дуго нема усаглашавања многих питања у Председништву, па тако ни у вези с посетом Београду, чак ни и о томе које су теме те посете.

"Плашим се да ћемо у многим стварима имати различите ставове, а за то кривац није Србија, већ БиХ", каже Иванић и предвиђа да ће разговори бити оптерећени непостојањем унутрашње сагласности, не само у вези са питањима која се тичу односа са Београдом већ и многим питањима која годинама стоје нерешена. 

"Као што су у Мостар различита виђења Бошњака и Хрвата у односу на Изборни закон БиХ, сталне тензије су и на релацији Бањалука–Сарајево. Самим тим, и када је реч о посети Београду, нема јединственог става у наступу", наводи Иванић. 

Разговор сам по себи јесте значајан, тврди и набраја да би међу важним питањима требало да буде оно о граници између Србије и БиХ, али и о економским односима, посебно о градњи ауто-пута Београд–Сарајево.

Објашњава да се код питања границе показало да за решењем постоји потреба, посебно на простору општине Рудо, и то за отворен, искрен разговор који, према његовом схватању, може да има обострану корист, јер у тој размени "нико не треба да добије више". 

"У питању је простор Републике Српске, где живи српски народ. Постоји интерес да се нађе обострано прихватљиво решење. Када би било добре воље, то би могло да буде решено", каже Иванић. 

На опаску да је председник Србије најавио да очекује да ће питање границе између Србије и БиХ бити решено до краја године, Иванић каже да се прибојава да то неће бити могуће, јер, тврди, бошњачки члан Председништва за то није спреман. 

"У медијима, па и политичком амбијенту међу Бошњацима, питање границе се претвара у питање да ће неко неког преварити. Да ће Србија као нешто узети, а ништа неће дати. Нико неће да чује став да је размена могућа само ако квадратни метар буде дат за квадратни метар. И да то подразумева сагласност обе стране. Они који праве негативан амбијент штете БиХ, јер би ваљда интерес БиХ требало да буде да једном за свагда утврди границу са Србијом. Тиме би престали било какви разлози за неке сукобе у будућности", уверен је Иванић. 

Међутим, додаје да не види још да за то има спремности, а онда, како каже, беспотребно се стварају тензије и атмосфера у којој се чини да нам више требају сукоби уместо договора. 

"Али, свакако, не треба одустати од договора, на њему треба инсистирати. Надам се да ће се једног дана појавити бошњачки лидер који је спреман на тај договор. Јер таква врста договора јесте предуслов стабилности на простору целог Балкана", сматра Иванић.

"Питање ауто-пута Београд–Сарајево прате дубоке поделе унутар БиХ"

Упитан могу ли се очекивати и неки нови конкретни договори везани за привредну сарадњу, изградњу ауто-пута Београд–Сарајево, који је подржала Турска, потписивање Споразума о сарадњи између Савета министара БиХ и Владе Републике Србије у процесу приступања ЕУ, Иванић одговара да, нажалост, и питање ауто-пута прате дубоке поделе унутар БиХ.

"Нема сагласности око трасе ни унутар ФБиХ, али ни унутар Републике Српске. Док се то питање не реши, не очекујем конкретније активности на том плану. Плашим се да смо тренутно, кад је реч о конкретним договорима, на прилично удаљеним позицијама", наводи Иванић. 

Каже, међутим, да је привредна сарадња добра, а поготово да имамо места за проширење сарадње кад је реч о заједничкој туристичкој понуди. 

"БиХ резултате те сарадње осети можда и више од Србије. Очекујемо да ће укидање виза кинеским туристима донети позитивне резултате и Србији и БиХ, али се надам да ћемо појачати сарадњу и у другим областима, те да ће политичари у том смислу уместо сметње, бити од помоћи привредницима", поручује.

На питање на чему ће он лично инсистирати, најпре каже да би волео да је оптимиста, али и да је чињеница да "тренутно имамо највидљивије испољавање дубоке кризе унутар БиХ", те да без обзира на то што је песимиста, наставиће да инсистира да питање границе буде решено, као и да буде решено питање потраживања потопљених општина.

"Јако је значајно да се омогући Србији да без проблема може да користи хидроелектране у Зворнику и Бајиној Башти, а истовремено треба ставити тачку на питање права општина из Републике Српске, односно БиХ за надокнаду за потопљено земљиште", сматра Иванић и констатује да би то биле врло практичне и корисне ствари.

Иванић, иначе, констатује да посета Београду долази у специфичном тренутку због затегнутих односа који су уследили након изјава бошњачког члана Председништва Бакира Изетбеговића у вези са евентуалним признањем Косова, због чега је, каже, уверен да је сада најважније да политички односи буду враћени у нормалу.

"Хашки трибунал није допринео помирењу" 

А упитан како оцењује атмосферу у Хрватској, БиХ и Србији после пресуда Хашког трибунала, нарочито начина на који је коментарисана пресуда челницима тзв. Херцег-Босне и да ли ће о томе бити речи на састанку у Београду, Иванић каже да је атмосфера после пресуда и унутар БиХ али и региона јако лоша, те констатује да је евидентно да Хашки трибунал није допринео помирењу, већ је уследило враћање у прошлост, појачавање емоција и дизање тензија. 

"С обзиром на то да се током мандата испоставило да се Хашки трибунал више бавио политиком уместо правом, добро је да завршава мандат Трибунала", констатује Иванић и подсећа да је Трибунал, пре пресуде Ратку Младићу, Србима изрекао пет доживотних казни и укупно 758 година затвора, Хрватима 166 година, а Бошњацима свега 41,5 година. 

Кад се, каже, на ове стотине година које су добили Срби дода податак да је Хашки суд укупно за све злочине над Србима до сада изрекао свега 50 година затвора – то о овом суду довољно говори.

Посебно га је, додаје, изненадила реторика у региону, нарочито од челника Хрватске након пресуде у "случају Прлић" којом се Срби чине одговорним за све.

"Ради се о покушају да се комплетна одговорност пребаци на Србе, иако је то апсолутна неистина и потпуно беспотребно", тврди Иванић и понавља да од сусрета у Београду очекује пре свега да се страсти смире и верује да је најважнија ствар да политички односи буду враћени у нормалу.