Њујорк тајмс: Титова јахта за културну ренесансу

Градски званичници су одвојили 20 милиона евра да би поправили пропалу градску инфраструктуру, а размишљају и да одвоје 30 милиона евра за финансирање културне обнове.

Као централни симболични део тог преображаја одабран је поморски реликт прошлости – готово 80 година стар "Галеб".

Некада славни брод морнарице бивше Југославије, који је коришћен и за обуку, већ годинама рђа у ријечкој луци.

"Галеб" сада пружа наду за Ријеку која се бори да оживи своју привреду, након готово колапса тешке индустрије и производног сектора крајем 1980-их година.

Ако буде како су градски званичници замислили, Титова јахта ће постати музеј у коме ће бити приказана сложена историја Ријеке и послужити као место националног поноса.

Титово контроверзно наслеђе, међутим, угрожава тај план, пише Њујорк тајмс.

Екстремно десничарски националисти, који су се, наводи њујоршки лист, последњих година улили у главни ток хрватске политике, томе се жестоко противе.

Они су одлучни да сахране Титову комунистичку историју и оживе наратив Независне државе Хрватске из Другог светског рата.

Тита, који је својевремено био слављен и кога су се плашили, неки описују као хероја антифашистичке борбе који је шест југословенских република, међу којима и Хрватску, држао заједно. Други га називају комунистичким диктатором који је очистио своје непријатеље.

Тито је јахту "Галеб", изграђену 1938. у Ђенови, користио као своју пловећу резиденцију, као југословенску амбасаду и као брод за забаве.

На њој је угостио светске лидере и холивидске звезде, попут Елизабете Тејлор и Ричарда Бартона.

Као југословенски председник, Тито је на "Галебу" обавио 49 путовања на четири континента, укључујући државну посету Британији 1953. године, где је био први комунистички лидер који се после рата сусрео са Винстоном Черчилом.

Тај брод је, такође, био инкубатор за једну Титову идеју – Покрет несврстаних.

За неке либералне политичаре у Хрватској, рестаурисани "Галеб", дуг 115 метара, био би савршени симбол Титових веза са Ријеком и регионом.

Екстремна десница, међутим, изједначава Тита са Југославијом, коју сматра угњетачком. Националисти желе да његово име избаце из уџбеника.

Да би југословенске републике деценијама држао заједно, Тито је владао гвозденом руком и сламао сваку најаву национализма, пише Њујорк тајмс.

После његове смрти, национализам је набујао и Југославија се распала.

Док архитекте и дизајнери у Ријеци праве планове како да од старих фабрика, складишта и лучких постројења направе музеје, уметничке галерије, музичке сале и позоришта, утицај екстремно десничарских националиста у Хрватској повећава страховања да ће та земља следити све више аутократски стил владања какав је у Мађарској и Пољској, пише Њујорк тајмс.