Јајце и после више од седам деценија симбол јединства
У више од 50 школа у Босни и Херцеговини, настава се одвија по плану – две школе под једним кровом. То значи да се деца различите националности не мешају и да свако учи на свом језику. Та пракса, која је по завршетку рата служила да охрабри повратак расељених, сада је узрок сегрегације младих, који то не желе. Протест против једнонационалних одељења почео је у Јајцу – и раширио се по целој Босни и Херцеговини.
Тамо где је Авној 29. новембра 1943. ујединио другу Југославију, у рату издељену на пет окупираних зона, нешто је по чему су многе генерације памтиле Јајце. Данашња омладина у том граду труди се да такође уђе у историју. Опет по јединству.
Будући конобари, ауто-механичари и грађевинци у овој средњој школи у Јајцу нису дозволили да се школују на различитим језицима и буду одвојени у настави. Када је дошло до тога, узели су заставе три народа и протестно прошетали улицама тог града.
Јер доста им је било, кажу, што су у основној школи учили свако на свом језику, када су били много млади да реагују. Сада, сигурни су да језик којим говоре није нешто што их раздваја.
Николас Римац једва пунолетан. Годину дана се бори да њега и будуће генерације у БиХ политичари не одвајају по националности, сакривајући се иза школских клупа.
"Као ученик ове средње школе, осећао сам одговорност да заправо морам бранити своју школу. Као што би сваки домаћин бранио свој дом", рекао је Римац.
За сада су га одбранили. А, после Јајца, ученици који не желе раздвојеност почели су да се јављају и у другим градовима.
"Бацили смо толики камен у море, да смо изазвали таласе за које ни ми сами нисмо знали да можемо изазвати", каже Римац.
Ученици који деле лекције била би брза новинарска метафора. Сиромашна да опише колико су велику јединицу дали старијима.
"Та лекција је адресирана на сва врата, почевши од мене. Јер они су баш показали храброст, невиђену храброст и показали су да се нешто може урадити", рекла је професорка физике Сабина Ружђић.
На питање зашто одрасли нису реаговали на сегрегацију, професорка књижевности бира реч заједничку за сва три језика.
"Тај страх да се јавно то каже увек је присутан", каже професорка књижевности Амела Кавазбашић.
Николас верује да ће и старији једног дана смоћи храбрости и да ће схватити.
"Наравно, шокантно је што до сада нису схватили, али сви ће једног дана схватити и рећи себи: па ја стварно мислим да је доста било. Сви ће једног дана стати, погледати себе у огледало и рећи – па ми нисмо уопште тако различити. Имамо нос, имамо очи, дишемо исти ваздух, једемо исту храну, ја мислим да је време да се схвати да нема разлике", рекао је Николас Римац.
(Коришћени и снимци Самеда Жужића).
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар