Румунији фале мајстори, дуално образовање као лек

Дуални систем у Румунији је уведен 2012. године по аустријском и немачком моделу. Букурештанска средња стручна школа "Костин Киритеску" има педесетак ученика који се школују за администрaтивне раднике и комерцијалисте.

"Хоћу да радим одмах после посла, то је разлог што сам овде", рекао је један од ученика.

Последњих година велика матура која је после гимназије обавезна – постала је веома захтеван и тежак испит. Дешава се да га читава одељења не положе, а самим тим не могу нити да наставе школовање, нити да се било где запосле.

Међутим, и поред тога, трогодишње школе у којима таквог испита нема – нису њихов избор. Тренутно је око 2.000 ученика у дуалном систему образовања.

"Велики проблем нам је да привучемо децу. И на родитељима је одговорност јер најчешће желе да им деца буду менаџери. Недостају нам ауто-механичари, машинбравари, електричари, комерцијалисти", каже Кристина Гeорге, координаторка за дуално образовање.

Објашњење ставова младих добили смо од гимназијалке Тијане Корнее која је рођена у Румунији, а има и српске гене.

"Многе је срамота да обаве тај посао, мислим да је то највећи проблем незапослености у Румунији. Већина њих иде у друге државе – у Немачку, Француску, па тамо те исте послове раде, али су плате два-три пута веће. Мислим да им је амбиција већа плата", објаснила је Тијана.

У дуалном систему у Румунији учествују и домаће и стране компаније. Аустрија, која има вишевековну традицију учења кроз рад - отворила је и овде врата својих компанија за праксу средњошколаца.

"Желимо да их добро обучимо за послове продавца. Учимо их, пратимо, развијамо њихове таленте и код нас остају. Плата је добра – 500 евра нето", рекла је менаџерка Кармен Идрицеану.

И док уче, за праксу добијају надокнаду од 80 евра месечно.

"Научио сам много о класификацији робе, комуникацији са купцима, свиђа ми се све, желим да останем у овој фирми", рекао је један од ученика.

Надлежни низом мера покушавају да спрече одлив младих у иностранство.

"Последњих година отворили смо 200.000 радних места, стимулишемо домаће компаније које запошљавају младе. Иако се повећава број ученика који уписују средње стручне школе, чека нас још увек велики посао", истиче министар просвете Ливиу Мариан Поп.

У последњих двадесетак година, више од два милиона Румуна емигрирало је у Западну Европу, највише у Шпанију, Италију, Немачку. У циљу промоције вредности рада у својој земљи, као и промене менталитета младих Румуна, надлежни су ову, 2017. годину, прогласили годином дуалног образовања.