БиХ, предложена затворска казна за негирање геноцида

Забрана кандидовања је предложена за све оне који су били осуђени за ратне злочине пред Хашким трибуналом, судовима у БиХ и другим државама.

За јавно порицање, одобравање, оправдавање или негирање геноцида, по предлогу измене Кривичног закона, предвиђена је казна од шест месеци до три године затвора.

Предлог тих измена Изборног и Кривичног закона у среду ће размотрити посланици Представничког дома парламента БиХ.

"Очекујем да ће и Представнички дом Парламента БиХ имати довољно слуха да усвојимо ова два закона. Подсећам да су они директно повезани с Анексом 7 (о повратку избеглих и расељених лица), као суштинским анексом Дејтонског мировног споразума, јер је немогуће спроводити тај анекс, а дозволити ратним злочинцима да се кандидују у демократском процесу", рекао је предлагач Денис Бећировић, посланик СДП БиХ у Парламенту БиХ.

Против предлога измена Изборног и Кривичног закона гласали су чланови Уставно-правне комисије из СДС-а, али су прегласани, јер на седници комисије није био представник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Лазар Продановић.

Посланица СДС-а Александра Пандуревић је изјавила да се бирачко право у БиХ, као и свуда у свету, може ускратити некоме само током издржавања затворске казне.

На локалним изборима у БиХ 2012. године кандидати су били и Симо Зарић и Благоја Симић, које је Хашки трибунал осудио за ратне злочине на подручју Шамца.

Кандидат на тим изборима био је и Бранко Грјућ, осуђен пред Вишим судом у Београду за ратне злочине у Зворнику.

Фикрет Абдић који је издржао затворску казну због ратног злочина у бошњачко-бошњачком сукобу на подручју Велике Кладуше, на локланим изборима 2016. године изабран је за начелника Велике Кладуше.