петак, 21.11.2008, 09:03 -> 11:58
štampajTринаест година Дејтонског споразума
Дејтонским мировним споразумом који су, 21. новембра 1995. годинe, парафирали тадашњи председници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини. Савет безбедности УН продужио мандат ЕУФОР-у за још годину дана.
Тринаест година касније, нико од потписника споразума није жив, оригинални документ је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији.
Споразумом, који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, после тронедељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.
Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три недеље касније, 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума искључиво на мирољубив начин.
Југословенски парламент је 13. новембра 2002. године ратификовао Дејтонски споразум, чиме је СР Југославија јасно поручила суседима да нема територијалних претензија према БиХ и да се у потпуности придржава одредби из Дејтона.
Првих пет година након потписивања споразума, у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обележавана годишњица окончања рата у БиХ.
Последњи пут представници држава потписница и међународни посредници окупили су се у Рајт-Петерсону у новембру 2000. године, али обележавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.
Последњих година политичари у БиХ, међународни представници и поједине међународне институције, указивали су на потребу ревизије Дејтонског споразума.
Продужен мандат ЕУФОР-у
Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још годину дана мандат стабилизационим снагама Европске уније у БиХ (ЕУФОР).
У резолуцији, која је добила једногласну подршку свих 15 чланица Савета безбедности, истиче се да треба наставити примену одредаба Дејтонског мировног споразума којим је 1995. године окончан рат у БиХ.
У прилог ове одлуке наведени су закључци из годишњег извештаја високог међународног представника у БиХ Мирослава Лајчака да ЕУФОР представља "важан фактор стабилности јер је политичка стиуација у БиХ далеко од стабилности", због чега је препоручио продужење њјеговог мандата.
У одлуци се такође наглашва да ЕУФОР треба да и даље сарађује са штабом НАТО у БиХ.
ЕУФОР тренутно у БиХ има око 2.200 људи. Та војна мисија ЕУ је заменила мисију НАТО у БиХ (СФОР) 2004. године.
Дејтонски споразум основно, али не и коначно решење за БиХ
Бивши Високи представник за БиХ Педи Ешдаун, је током свог мандата истицао да је Дејтонски споразум основно, али не и коначно решење за БиХ и да евентуалне промене морају доћи из саме БиХ.
Његов претходник Волфганг Петрич сматра, да је неопходна реформа Дејтонског споразума како би БиХ постала функционална држава која може да преговара са Европском унијом.
Ревизију Дејтонског споразума затражила је крајем 2004. године утицајна група посланика Европског парламента и европских политичара у Стразбуру.
Тада је на "Европској конференцији јустиција пакс" усвојена изјава о нужности ревизије Дејтона.
Лидери СНСД-а Милорад Додик, СДА Сулејман Тихић и ХДЗ-а БиХ Драган Човић, постигли су 8. новембра на састанку у Оџацима договор о уставним реформама БиХ.
Што се новог Устава тиче, Лајчак сматра да је он преко потребан БиХ како би она постала функционалнија, ефикаснија, а њена администрација јефтинија.
У јуну ове године у Луксембургу БиХ и ЕУ потписале су Споразум о стабилизацији и придруживању и привремени трговински споразум.
Пре три године, у Бриселу је одржана конференција о уставним променама у БиХ, на којој лидери осам највећих политичких странака из БиХ, нису успеле да се договоре о битнијим изменама Дејтонског споразума, али је постигнута сагласност да се ојачају структуре власти и учине ефикаснијим.
Европски комесар за проширење Оли Рен, изразио је недавно разочарање што је дошло до застоја у реформама у БиХ и истакао, да је забринут због негативне реторике и актуелне политичке ситуације у БиХ.
Председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, обелоданио је почетком ове године, да је из архиве тог Председништва изгубљен оригинални документ Дејтонског споразума.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар