Милошевић: Заштитити интересе, без сталног затезања конопца

"Програм, у чијој изради смо учествовали, односи се на питања образовања и васпитања, на језик и писмо, пуно поштовање језика и писма у свим општинама и градовима где Срби на то имају право, рад на развојним пројектима за повратничке средине...", објашњава Милошевић за Танјуг, уз опаску да је умерени оптимиста кад је реч о томе очекује ли пуну реализацију тог програма.

Подршка Србије свакако је значајна у томе, а на питање колико односи Србије и Хрватске утичу на положај Срба у Хрватској српски заступник у Сабору одговара: "Јако много".

"Ако су односи затегнути, било економски или политички, у овдашњој јавности расте антисрпско расположење, а то утиче на положај Срба у Хрватској", истиче Милошевић и додаје да је стога важно да ти односи буду што бољи, да се отвори дијалог, да се решавају отворена питања, од којих нека вуку своје корене из 90-тих, поготово најболнија питања несталих.

"Имамо скоро 1.600 несталих из рата, и Срба и Хрвата. Жртва је жртва, и требамо учинити све да се они пронађу", каже Милошевић.

Логично је, напомиње, да свака држава гледа да заштити своје интересе, али то "не значи да се конопац мора стално потезати".

На питање да ли Срби у Хрватској имају адекватну подршку Србије, он каже да" подршка постоји, али да би они волели да је она већа и боља".

"Подршка Србије нама пуно значи. Ми очекујемо од Србије стварање атмосфере дијалога и решавање отворених питања, да нас подржи у остваривању наших права, оног што је Хрватска преузела међународним конвенцијама и својим законима, ништа више и ништа мање".

Милошевић подсећа на Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања, коју су у јуну прошле године потписали председница Грабар Китаровић и председник, тада премијер, Александар Вучић.

"Ми желимо само спровођење те декларације, која заправо садржи све оно што оптерећује две земље, и волели бисмо кад би се остварила најава да господин Вучић посети Загреб и председницу Грабар Китаревић и да то прати посета премијерке Брнабић", каже Милошевић.

Уверен је да би тако био "отворен комуникацијски канал да се ствари, након неколико година стагнације и лоших односа, покрену са мртве тачке".

Кад је реч о опреативном програму за мањине, који је влада у Загребу усвојила у четвртак, Милошевић истиче да је посебна пажња посвећена повратку имовине српским институцијма из времена комунизма, као и српској православној цркви.

На питање да ли су понуђена и нека конкретна решења он каже да је једно од њих управо јуче усвојено. Реч је о накнади штете власницима непокрертне имовине, којима, упркос решењу, она није враћена у предвиђеном року, а износи седам куна по квадрату.

А на питање верује ли да постоји политичка воља да се реализује и остало дефинисано у оперативном програму, Милошевић каже да, с обзиром на почетак, и одлуку владе, има "дозу умереног оптимизма, помешаног с искуством претходних Влада, које нису имале воље и снаге да наше легитимне захтеве реализирају".

Досадашња искуства, објашњава, нису позитивна, нарочито она везивана за улазак Хрватске у ЕУ, када је Хрватска прихватила и преузела бројне међународне обавезе и сама донела законе од којих се очекивао просперитет целе државе, па и Срба у Хрватској, али је после уласка у ЕУ од тога одустала.

Десница дестабилизује политичку сцену 

После уласка Хрватске у ЕУ, по Милошевићевој оцени, ојачала је десница која дестабилизује политичку сцену, а друштву намеће теме из прошлости и јача идеолошке поделе, што највише погађа Србе у Хрватској.

Милошевић наводи повећање броја случајеве говора мржње, пораст броја идеолошки и етнички мотивисаних инцидената, историјски ревизионизам, недовољну реакцију власти на такве појаве...што код Срба ствара осећај несигурности.

Он наводи да релевантна социолошка истраживања показују дискриминацију и код запошљавања.

"Многи послодавци, али и државне фирме, се теже одлучују да запосле некога ко је српске националности. Нажалост, лоша је ситуацију и у државној управи. Удео Срба у становништву Хрватске је 4,36 одсто, а запослено их је у државној администрацији 2,3 одсто, дакле скоро дупло мање".

Није ситуација пуно боља ни у локалној самоуправи, каже.

Одређени помаци - атмосфера у друштву, обновљене порушене куће, инфраструктура, направљени су, објашњава, пре приступања ЕУ, а након тога је то све стало.

"Уложено је пуно мање енергије, новца и политичке воље да се ти проблеми реше, јер, ако узмемо да процеси обнове још нису завршени, а знамо да је рат завршен 1995, онда је то поражавајуће. Права обнова могла се завршити 2006, 2007. године, неких десет година после рата. Данас то, по мени, нема више никаквог смисла", резигниран је Милошевић.

Ћирилица у неким срединама табу тема 

На питање, да ли мисли да би, уколико би сада био одржан попис становништва у Хрватској, број људи који би се изјаснили као Срби био исти као 2011. или би био мањи, с обзиром да добри познаваоци прилика у Хрватској тврде да Срби често крију свој национални идентитет, Милошевић каже да је процес асимилације мањина природан.

"Али, задатак наше заједнице је да се боримо против тога, мада је врло тешко наћи ефикасне моделе због оптерећења прошлости. Људи не воле да се изјашњавају да су Срби, осећају нелагодност ако њихово дете, например, једино не иде на католички веронаук, јер је самим тиме на неки начин изопштено од својих пријатеља," каже Милошевић.

Он и наводи честе примере забележене у већим градовима, где родитељи децу дају на католички веронаук, а теже се одлучују да их упишу у школу да уче ћирилицу.

"Реч је о страху да би се деци нешто могло догодити и да би се нешто могло погрешно схватити", сматра Милошевићи и констатује да је "притисак средине негде већи, негде мањи, али у сваком случају процес асимилације иде и траје".

Милошевић наводи да би по закону у 21 општини и два града српски језик и ћирилично писмо требало да буду равноправни са хрватским језиком.

"Негде је то урађено више, негде мање, али нигде скоро није 100 одсто", каже он и констатује да је ћирилица у неким срединама табу тема, али да то не треба да обесхрабрује.

Он верује да ће учцешће у Пленковићевој влади значајније допринети бољем положају српске заједнице и решавању неких проблема.

„Чим су парламентарни избори завршили господин Пленковићем је свим мањинама, па тако и нама, понудио руку сарадње, понудио је да ми као Срби подржимо његову владу и на тај начин учествујемо у креирању политике. С обзиром на све проблеме које имамо, ми нисмо могли себи допустити луксуз да одбијемо, управо зато што смо сматрали да кроз активну улогу можемо допринети да се неки проблеми реше".

Наводи као пример једног од приоритета увођење струје у селима, где је још нема.

"Био сам пре 15, 20 дана у селу Отишић, у Сплитско-далматинској жупанији, велико село, где се није пуно људи вратило, али су се вратили и где ни дан данас немају струју, а многа села немају ни воду", указује Милошевић.