Пуповац: Отворен дијалог – интерес и Загреба и Београда

Интерес Србије и Хрватске је да након година стагнације у односима покрену отворени дијалог о свим отворим питањима, а брзина њиховог решавања зависиће од тога колико брзо ће се председник Србије Александар Вучић, односно премијерка Ана Брнабић, поново срести са хрватским колегама Колиндом Грабар Китаровић и Андрејом Пленковићем.

То је Танјугу рекао нови председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац, који је посланик у Хрватском сабору и председник Српског националног вијећа.

Он каже да су сусрети председника и премијера двеју земаља важни будући да би оно, што председници Вучић и Грабар Китаровић договоре, премијери могли да потврде, додатно учврсте и елаборирају са својим министрима.

Пуповац сматра да би се нека од тих отворених питања могла релативно брзо наћи на столу, а да је код оних комплекснијих веома важно да се договори начин на који ће им се приступити.

Пуповац мисли да је најкомплексније питање граница и ако, како каже, код тог питања договор није реалан, а он сматра да није, онда је најважније договорити приступ решавању тог питања како то не би угрозило она друга, која се тичу будућности у односима две државе, као што су безбедност, економија и политичка стабилност односа Хрватске и Србије и земаља региона.

"Постоји оправдани интерес, а слободно можемо рећи и политички интерес Србије, да након неколико година стагнирања односа и покушаја да се то стагнирање заустави, покрене отворен дијалог о свим отвореним питањима, али и о императивним перспективама односа Хрватске и Србије, како оним који се тичу економске перспективе двеју држава и суседних земаља, тако и политичких аспеката односа између Хрватске и Србије и посебно појединих земаља у регион, као што је БиХ", рекао је Пуповац.

Ту је, наглашава, и питање безбедности, које није занемарљиво ни за Хрватску ни за Србију, с обзиром на то да се сигурносне претње не смањују, већ се напротив повећавају, јер кризна жаришта која, на пример, узрокују миграцијске процесе и пораст екстремизама, нису далеко од нашег простора.

"И посебно зато што поједини актери, који учествују у сукобима на тим кризним жариштима, долазе с наших простора. То је трећи важан императивни разлог због којег Хрватска и Србија треба да почну разговоре о заједничким перспективама", навео је Пуповац у телефонској изјави Танјугу.

Без јасне европске перспективе – отварају се многа питања

Не мање важно питање, сматра он, јесте и питање европске будућности држава са простора бивше Југославије и Албаније, која је, како каже, последњих година битно другачија него када је, на пример, Хрватска улазила у ЕУ.

"Та будућност је не само успорена, него је и постала мање назначена него што је био случај до уласка Хрватске у ЕУ. Интереси Хрватске, као и Словеније, али и верујем Србије, јесте да се коначно те назнаке европске перспективе југоистока Европе, посебно Србије и Црне Горе, БиХ, и осталих земаља бивше СФРЈ и Албаније, одлучније и јасније назначе јер без тога, наравно, отварају се многа питања не само у односима између Хрватске и Србије, него и у односима других држава региона", навео је Пуповац.

Упитан који је то темпо којим би требало решавати отворена питања с обзиром на то да је председник Вучић недавно у Београду, након разговора са председницом Грабар Китаровић изразио очекивања да ће односи две државе бити нормализовани до краја године, Пуповац сматра да тај процес свакако треба убрзати.

"Ратно наслеђе, права избеглица, несталих особа, Хрвата и Срба, и друга отворена питања, као што је питање суђења за ратне злочине, не смеју остати изван фокуса односа између двеју земаља и отвореног дијалога, јер могу озбиљно сметати у свим стратешким перспективама о којима сам говорио. Тако да то несумњиво налаже да се тај процес убрза и да се односи Хрватске и Србије доведу у такво радно стање које би значајно помогло и односима у регион", навео је Пуповац.

Сматра да би истовремено то значајно ојачало могућности које, с једне стране пружа ЕУ када су у питању инфраструктурни пројекти, а с друге сама перспектива ЕУ и проширење на преостале земље бивше Југославије и Албаније.

"Од чега ће зависити та брзина – зависиће од тога колико ће се брзо председник Вучић и премијерка Србије срести поново са председницом Хрватске, односно са премијером Пленковићем, који држи оперативну моћ у Хрватској и са којим је, наравно, неопходан разговор како би се оно што је с председницом Грабар Китаровић договорено могло и потврдити и додатно учврстити и елаборирати", навео је Пуповац.

Питања мањина, несталих, културног блага...

Уверен је, каже, да би се нека питања релативно брзо могла наћи на столу.

"Подлога за права мањина су у постављању у складу са суботичком декларацијом у осам тачака од пре годину дана, а постигли су је Вучић, који је тада био премијер и председница Китаровић", подсетио је Пуповац.

Друга питања, као што је питање несталих, културног блага или избегличких права, позната су и могу се, каже Пуповац, поприлично брзо препознати и детектовати како и на који начин се могу решавати.

Као нешто компликованије, али не битно, Пуповац је навео питање суђења за ратне злочине.

"Најкомплексније је питање граница, али ту је од посебне важности да се договори режим како ће се томе приступати. Ако брз договор није реалан, као што верујем да није, онда је најважније да се каже како ће стране томе приступати да то не омете развијање ових важних перспектива у односима као што је питање безбедности, економије и политичке стабилности, односа између Хрватске и Србије и земаља у региону", истакао је он.

На питања шта би Србија могла конкретно да учини за Србе у Хрватској како би њихов статус био побољшан, Пуповац каже да је Вучић до сада већ предузимао низ корака у сарадњи са представницима српске заједнице, Вијећем и посланицима у Сабору.

"Верујем да у следећим разговорима са председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић можемо доћи до амбициознијег приступа томе. Тај амбициознији приступ би укључивао решавање отворених питања са Хрватском, али и исто тако и активан допринос Владе Србије потребама јачања институција српске заједнице у Хрватској, јачања претпоставки за отклањање онога што највише мучи људе који се враћају у повратничке средине, а то је како да им се помогне да имају перспективе за трајан останак и трајан живот у тим својим срединама", закључио је Пуповац.