Арбитражна одлука, бура у "незаинтересованој" Хрватској

Највиши званичници двеју држава договорили су се, пренели су хрватски медији, да ни Хрватска ни Словенија неће предузимати ненајављене и једностране одлуке, а арбитражна пресуда ће, готово је извесно, бити тема данашњег сусрета председнице Колинде Грабар Китаровић и њеног словеначког колеге Борута Пахора на Дубровник Форуму.

Хрватски експерти, наиме, тврде да је међународно право, консензуално право и да то значи да не постоји механизам који може присилити неку државу да прихвати неку одлуку.

Председник Евромедитеранског форума, Тончи Тадић каже да се не ту не ради ни о каквом међународном суду правде или суду УН-а, него о једном билатералном суду који су установиле Хрватска и Словенија ад хок да реше овај конкретни спор.

"При томе су се договориле о правилима игре. Та правила игре је Словенија прекршила и Хрватска је закључила да са тим више нема никакве везе", подсетио је Тадић.

Сматра је да је Хрватска са своје стране требало да изврши мало већи притисак на суд како би се он распустио, а цео поступак покрене испочетка. То ће, према његовом мишљењу, очито бити учињено тек сада.

Додао је и да је у самом арбитражном споразуму јасно речено да Словенија на било који начин треба да буде повезана са отвореним морем, што је, како каже, потпуно бесмислено, јер у Јадрану не постоји отворено море.

Први човек Истарског демократског сабора, Борис Милетић, је за ХРТ из студија у Пули рекао да треба истрајати на одлуку Хрватског сабора о изласку Хрватске из арбитраже из 2015, након компромитације тог суда.

"Мислим да је ово само један корак ка даљем разговорима и мислим да би тај спор требало решити билатерално на начин како се то чини у ЕУ", рекао је Милетић и указао да Хрватска тежи Европи без граница како би се роба и људи слободно кретали и превозили.

Ова одлука ће, сматра, највише утицати на хрватске рибаре, па је мишљења да је једини излаз и једини начин да он буде решен - дијалог, сарадња и заједништво".

Додао је да је из изјава премијера двеју држава, Андреја Пленковића и Мире Церара, јасно да ни Хрватска ни Словенија неће једнострано спроводити ове одлуке.

"Ми смо врло јасно рекли да не прихватамо одлуку арбитраже јер је суд компромитован. Верујем да је једини излаз из ове ситуације дијалог, разговор односно сарадња - да грађани не пате. Мислим да су нам на првом месту грађани и наше економија", нагласио је милетић и поручио да мисли да никоме нису потребни ексцеси.

"Седимо за сто, договоримо се, будимо људи", закључио је Милетић.

Чињеница је, међутим, да Немачка препоручује поштовање одлуке о арбитажи, а да су САД саопштиле да се неће опредељивати ни за једну страну.

Иначе, највећи спор словеначко-хрватске границе није на копну, већ на мору - у Савудријској вали, како Пирански залив називају Хрвати.

С друге стране, словеначки политички врх је одлуку Арбитражног суда "трећа најзначнија ствар", након уласка у НАТО и ЕУ.

И пре него је донета у Љубљани је одлука суда очекивана као историјска и пресудна за Словенију с обзиром на њену поморску оријентацију и очекивање да ће добити контакт са отвореним морем.

И сад та, за једне, дуго и тешко очекивана, за друге, 'непостојећа' пресуда, није донела потребну релаксацију.

Напротив, многи мисле да се ништа неће променити и да ће све остати тако како је било.

"Мање или више остаће неуређено јер то једној од заинтересованих страна одговара, што је парадокс сам по себи. Зар неко нормалан може да поверује да две чланице ЕУ нису могле саме да пронађу трајно и прихватљиво решење за Пирански залив, што је само кап мора у океану других проблема", истиче се у коментару Ал Џазире уз напомену да се на решење овог питања чекало четврт века.

Како се наводи у тексту, овај арбитражни поступак би, чини се, могао бити путоказ и осталим државама које су настале распадом СФРЈ, а које и даље имају нерешена гранична питања, јер то оптерећује односе и ствара напетости.

"То је важно и за Босну и Херцеговину, рецимо, у 'неумском акваторијуму' (да би имала 'поморски идентитет државе), на Уни код Костајнице, аеродрому Жељава и друге локације, али и за Црну Гору, у подручју рта Оштра и Превлаке. Да се, једном, зна шта је чије и да је 'мирна Босна'!", поручује аутор текста на сајту Ал Џазире.

Ал Џазира подсећа да је слично и са границом на Дунаву ка Србији, код Апатина и Вуковара, али и многа друга гранична места која нису дефинисана.