Македонија, четири дана стрепње

Четири дана раније, акције Македоније нису стајале нимало обећавајуће, пошто је након избора Талата Џаферија за шефа парламента, група маскираних изгредника, после, испоставило се, листом присталица ВМРО-ДПМНЕ-а, упала у Собрање и направила прави русвај, остављајући иза себе стотинак разбијених глава и земљу на ивици ванредног стања.

Међу повређенима су били и Зоран Заев, његова десна рука Радмила Шећеринска, али и лидер Алијансе за Албанце Зијадин Села, кога су окрвављене главе вукли по холовима Собрања. Политички проблем, који је већ дуго мучио Македонију, претио је да постане етнички, а испред парламента окупиле су се присталице ВМРО-ДПМНЕ-а.

Ривалске македонске партије оптуживале су се међусобно за покушај државног удара, гласине су потиснуле вести, а улице града су, што због празника што због опреза, опустеле.

Председник Иванов, мудро, није прогласио ванредно стање, већ грађане позвао на разум, а политичаре на поштовање Устава, што је, уз свеопште осуде насиља, допринело смиривању ситуације, али и отворило бројне спекулације око исхода кризе, која несмањеном жестином траје безмало две године.

Заев је најавио да ће Џафери, одмах након првомајских празника и без обзира на став ВМРО-ДПМНЕ-а, преузети канцеларију председника парламента од Трајка Вељаноског, као и да ће Македонија у наредних десет дана добити нову владу.

Чидер ВМРО-ДПМНЕ-а Никола Груевски, суочен са најнеповољнијим положајем у којем се његова партија налазила у последњих десетак година, покушао је да мобилише присталице и, некако, примора Заева и три албанске партије да пристану на нове изборе.

"Говор тела" Груевског и лидера коалиције "За бољу Македонију" у суботу после подне, речником спортских коментатора, наводио је на закључак да су челници до јуче владајуће странке схватили да ће, пре или касније, морати да се иселе из министарских кабинета и власт предају Заеву.

Суштински, лидерима ВМРО-ДПМНЕ-а, непосредно после нереда у Собрању и одлуке тужилаштва да похапси виновнике, постало је јасно да никакве изјаве и политичка гимнастика неће приволети албанске странке да раскину договор са Заевим и пређу на страну Груевског, са којим су неки од њих, раме уз раме, владали у претходних осам година.

Њихову одлучност додатно је ослабила одлука скопског тужилаштва да кривично гони петнаестак најистакнутијих виновника насиља у Собрању, од којих се четворица већ налазе иза решетака, тројица су испраћена у кућни притвор, док се за преосталих седам трага.

Испоставило се, како се чини, да су гласови 70.000 Албанаца за СДСМ најзначајнији политички капитал који је проистекао из децембарских ванредних парламентарних избора, па је избор Заева за лидера нове коалиције уједно био и једини начин да Али Ахмети, Зијадин Села и покрет Беса сачувају осипајућу подршку сународника.

У таквој ситуацији, у суботу је у Скопље стигао изасланик Стејт департмента Хојт Брајан Ји, од којег се, после неуспешних покушаја највиших званичника Европске уније, попут Федерике Могерини и Јоханеса Хана, очекивало да помери ситуацију са мртве тачке и Македонију усмери путем решавања политичког замешатељства.

Јијев задатак био је унеколико лакши него задатак његових европских колега, јер су Американци непосредно после сукоба 2001. године, када се Македонија у последњи час измакла са ивице свеопштег грађанског рата, одиграли кључну улогу, пре свега захваљујући ветеранима решавања заштите америчких интереса у балканским кризама – Кристофером Хилом и његовим помоћником и наследником Филипом Рикером.

Изасланик Стејт департмента се, одмах по досласку у Скопље, састао са некадашњим командантом побуњеника и лидером најутицајније албанске странке Алијем Ахметијем и подржао избор Талата Џаферија за новог председника парламента, чиме су дилеме око исхода најновијег поглавља у бескрајној саги о македонским кризама, чини се, разрешене.

У недељу, док је неколико десетина синдикалиста махало заставама са ликом Че Геваре испред седишта македонских синдиката, председник Ђорђе Иванов, који је свега неколико недеља раније чврсто најављивао да ни за јоту неће одступити од одлуке да не преда мандат Заеву док се лидер СДСМ-а не одрекне "Тиранске платформе", знатно је ублажио реторику и затражио помоћ "стратешког савезника" за излазак из кризе.

Суштинска размимоилажења, која је недељама понављао Иванов, претворила су се у "премостиве разлике", уколико Заев "заједно са коалиционим партнерима обезбеди гаранције за јачање унитарности државе у сагласности са Уставом".

На тај начин, како ствари стоје, одлучност Иванова трајала је једнако дуго као његова одлука о аболицији, коју је пре неколико месеци повукао после серије уличних протеста опозиције у Скопљу и још неколико македонских градова.

"Постоји програм нове реформске владе који гарантује унитарност државе и поштовање Устава, као и евроатлантску перспективу Македоније... Тиме су исцрпљени неразумни захтеви Иванова... Парламентарна већина има обавезу да испуни вољу 700.000 грађана и ту обавезу ће испунити", рекао је Заев после сусрета са америчким дипломатом, објављујући, суштински, да ће Македонија у наредних десетак дана добити нову владу.

Заев је најавио и да ће нова влада сарађивати са опозицијом у интересу реформских процеса, али да је, у овом тренутку, најважније да ВМРО-ДПМНЕ "схвати да је опозиција и оконча тензије".

Да ли ће тензије заиста и нестати постаће јасно после серије искушења пред којима ће се Македонија наћи у наредним данима, јер је Заев већ за уторак најавио да ће се Џафери уселити у канцеларију председника парламента, док полако истиче рок од десет дана који је лидер СДСМ-а испоставио Иванову да му преда мандат за састав нове владе.