Дојче веле: Наставак саге о Пиранском заливу

Наводи се да се арбитража границе, из које се Хрватска због недозвољеног лобирања Словеније пре две године напрасно повукла, враћа на велика врата у хрватско-словеначке односе.

Након што је у хрватским медијима средином прошле седмице објављена информација да је коначна арбитражна одлука написана и да се само чека повољан тренутак за њену објаву, огласио се и арбитражни суд, потврдивши да је већање закључено и да ће одлука бити објављена следећих месеци.

"Мртво слово на папиру"

Објава коначне одлуке овог ад хок суда, формираног по споразуму који су 2009. потписали тадашња хрватска премијерка Јадранка Косор и словеначки премијер Борут Пахор, додатно ће закомпликовати ионако компликоване односе Загреба и Љубљане.

Медији у региону већ преносе да ће Словенији вероватно припасти већи део Пиранског залива.

Ових дана се из Загреба чује да ће арбитражна одлука остати "мртво слово на папиру".

Иако та одлука није обавезујућа, Словенија ће учинити све не би ли приволела Хрватску да примени одлуку, о чему сведочи и најава словеначког шефа дипломатије Карла Ерјавца, који је почетком године споменуо могућност блокаде страних туриста на граници у случају хрватског непоштовања арбитражне одлуке.

Читава дебата је обновљена у крајње деликатном тренутку за Хрватску, на почетку туристичке сезоне и у време политичке нестабилности у Загребу.

Ситуацију додатно отежавају гужве на граничним прелазима због спровођења шенгенске уредбе о систематским контролама, за које многи у Хрватској верују да су резултат намерног притиска Љубљане због арбитраже.

И Словенија под притиском

Политички аналитичар и филозоф Жарко Пуховски сматра да, премда се то на први поглед чини парадоксално, Хрватској одговара да арбитражна одлука, за коју је уверен да ће за Хрватску бити неповољна, буде донета усред туристичке сезоне.

"Управо у то време ће словеначка страна бити под енормним притиском да попусти у полицијским контролама, како не би изгледало да је реч о реваншизму", објашњава Пуховски и подсећа да се словеначка страна, захваљујући контроверзној изјави свог шефа дипломатије, сама довела у такву ситуацију.

Пуховски сматра да је Хрватска оправдано напустила арбитражу и да, без обзира на притиске Словеније, мора истрајати на неприхватању арбитражне одлуке.

"Хрватска има веома добре аргументе због којих је одлучила да напусти арбитражу, иако је питање хоће ли то успешно искомуницирати изван земље. Уверен сам да због тога Хрватска неће трпети озбиљније последице, осим у односима са Словенијом, иако је и то довољно за проблеме", сматра Пуховски.

Додаје да Европска комисија у овом тренутку "ни на кога не може извршити притисак, па ни на најслабије чланице, јер је потпуно блокирана изнутра. Биће неких формулација које неће ићи у корист Хрватске, али нема говора да ће то нашкодити Хрватској, осим што ће ова ситуација нашкодити нашим односима са Словенијом".

Можда за 15 година...

Ивица Маштруко, задарски социолог и један од најугледнијих хрватских дипломата, сумња у успех очекиваних дипломатских притисака Љубљане, а не верује ни да ће Словенија искористити право вета у ЕУ да, рецимо, блокира улазак Хрватске у шенгенску зону.

"Хрватска због сопствене веродостојности не сме подлећи никаквим притисцима и то мора свима јасно ставити до знања. Не верујем да би иједна хрватска влада могла пристати на такве притиске, не само због унутрашњополитичких разлога, него и због принципа", каже Маштруко.

Уверен је да би преговори двеју страна, далеко од очију јавности, али тек за неколико година, могли бити много успешнији од притисака.

Једног дана, закључује Маштруко, арбитражна одлука можда ће послужити као темељ будућег билатералног решења. Али тек за најмање 10 или 15 година.