Македонија, време искушења

Две кључне политичке снаге у Македонији, ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског и СДСМ Зорана Заева чврсто се држе дијаметралних ставова о начину решавања проблема, па је неизвесно на који би се начин могло решити последње у четврт века дугој историји надмудривања две најутицајније македонске политичке снаге.

Македонци се, суштински, надају да је "потенцијал за конфликт" потрошен још у четвртак увече када је у Собрање упала маса присталица ВМРО-ДПМНЕ, напала посланике и полицајце и земљу довела на ивицу ванредног стања.

Упркос гласним најавама, председник Ђорђе Иванов, кога опозиција сматра најодговорнијим за постизборну кризу, није прогласио ванредно стање, нудећи за узврат медијаторске услуге у покушају да се политичка криза реши у догледно време.

"У наредним данима, кабинет председника Македоније остаје отворен за дијалог и потрагу за решењем ради превазилажења овог стања путем поштовања правног поретка Републике Македоније", наводи се у саопштењу кабинета председника Македоније.

Иванов, који је претходно избегавао сусрете са низом западних званичника, укључујући еврокомесара Јоханеса Хана, у циљу проналажења изласка из кризе "отказао је све раније преузете обавезе".

Позив Ђорђа Иванова, како се чини, пада на "глуве уши" јер га ниједна од значајних политичких странака не сматра озбиљним фактором на македонској политичкој сцени, а још мање особом способном да земљу изведе из кризе.

Истовремено, лидер социјал-демократа и вероватни будући премијер Македоније Зоран Заев, 24 часа пошто му је у Собрању разбијена глава, дао је Иванову рок од десет дана да му преда мандат за састав владе.

"Овако даље не може. Нисмо деца", рекао је Заев, наводећи и да очекује да Трајко Вељановски најкасније у уторак преда кабинет новоизабраном председнику Собрања Талату Џаферију.

Незнатне су, међутим, шансе да ће Иванов променити одлуку о игнорисању 65 потписа посланика које је сакупио Заев, пошто се македонски председник чврсто држи тезе да су основе коалиционог споразума СДСМ и три албанске странке супротне уставу Македоније.

На албанској политичкој сцени, стање је, како се чини, потпуно мирно упркос стрепњи које је међу Албанце у Македонији унела слика крвавог лидера Алијансе за Албанце Зијадина Селе, кога непознате особе вуку по поду парламента.

Пре петнаестак година, оваква сцена била би, само по себи, довољна за нове сукобе, али Македонци и Албанци, данас, тврде да је земља престала да балансира на ивици етничких сукоба, наводећи да је најновија криза искључиво производ одбијања ВМРО-ДПМНЕ да преда власт.

За сада, међутим, нема назнака да би ВМРО-ДПМНЕ могао предати власт, пошто је та партија оптужила СДСМ да је "политичким изазвала физичко насиље" у Собрању.

"Незаконит покушај криминогених структура СДСМ-а да самопрогласе Талата Џаферија за председника Собрања била је директна провокација македонском народу", наводи ВМРО-ДПМНЕ.

"Сраман однос сервиле и уцењене криминогене структуре СДСМ подстиче гнев и иритира грађане ове земље", наводи партија Николе Груевског, чије су присталице, у данима који следе, најавиле нове протесте.