Инцко: Не верујем у нове сукобе на Балкану, нисам рекао да могу хапсити Додика
Високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко, који ће за пар дана обележити пуних осам година на функцији, мисли да још није дошло време да се врати кући. Најпозитивнијом променом сматра то што БиХ сада први пут има реалну шансу да буде кандидат за ЕУ и што су се поправили односи у региону, нарочито између влада Србије и БиХ.
Као потврду напретка у региону, Валентин Инцко у интервјуу за Танјуг посебно истиче скуп балканских премијера одржан овог месеца у Сарајеву, где је договорена економска сарадња, инфраструктурно повезивање региона, јачање заједничког тржишта.
На констатацију да је иницијатор идеје о заједничком тржишту управо премијер Србије Александар Вучић и да је он у Сарајеву опет пружио руку сарадње Босни, те да је, можда, време да са те стране стигне адекватан одговор, Инцко одговара да је Вучић преузео велику одговорност.
"Господин Вучић је на себе преузео велику одговорност и за то заслужује сваку похвалу. Актуелни премијер је у више наврата пружао руку сарадње ка Босни и Херцеговини и мислим да су то схватили овде у БиХ, упркос захтеву за ревизију и неким другим питањима. Мислим да ти односи иду узлазном линијом", навео је Инцко.
Истакао је да је резултат тога заједнички састанак две владе, чињеница да су се у последња два месеца српски премијер Александар Вучић и председник Већа министара БиХ Денис Звиздић видели четири-пет пута, да је договорена заједничка реконструкција око 11 мостова.
"Ауто-путеви, железнице, Бошњаци у Новом Пазару, Срби у Босни и Херцеговини – то нас све повезује. Имамо и исти језик, који овде зову другачије, у Црној Гори другачије, у Србији другачије, али говоримо исти језик", рекао је Инцко, који је, иначе, одговарао на добром српско-хрватско-бошњачком, "регионалном" језику.
Сматра да то што нас повезује јесте велика шанса и да треба да је искористимо.
Упућени смо једни на друге, и у следећих хиљаду година ми ћемо бити комшије, каже Инцко.
"Хајде да сарађујемо", напомиње Инцко и закључује да су управо то урадили премијери Западног Балкана у Сарајеву, када су се договарали о стварању неке врсте заједничког тржишта.
"Верујем у ту идеју", додаје високи представник.
"Додик велики политички таленат – дискутабилно у ком правцу троши тај таленат"
На констатацију да односи у региону ипак нису нимало идилични, те да су се значајно погоршали, прво између Сарајева и Бањалуке, због прославе Дана Републике Српске, а потом и између Сарајева и Београда, због покретања захтева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид, Инцко не реагује претерано забринуто.
Тврди како процес европских интеграција иде одлично, да је Федерика Могерини рекла да је импресионирана, признаје да је процес дезинтеграције присутан "код куће", али да се и то може променити.
"Председник Републике Српске је пре две-три недеље изјавио да ће РС кренути путем Косова, значи пут независности, али је после опет изјавио да подржава интегритет БиХ. И то се тако наизменично понавља. Једанпут овако, једанпут онако", примећује Инцко.
Наглашава да је Додик велики политички таленат, али да је "дискутабилно у ком правцу троши тај таленат".
"Штета што је кренуо са изјавама да је Сарајево Техеран, да БиХ није одржива, да треба да се иде путем Косова... Али никад се не зна како ће се ово завршити. Може и добро", примећује Инцко.
Према његовом мишљењу, добро је да Додик почне да подржава интегритет државе Босне и Херцеговине, унутар које, како каже, постоји ентитет Република Српска са надлежностима које нико не жели да јој одузиме.
"Онда би ситуација у БиХ била много релаксиранија", указује Инцко.
"Ревизија била последња шанса за Бошњаке да се ту нешто учини"
На питање да ли је за релаксираност ситуације у БиХ и региону одговоран и Бакир Изетбеговић, који је без сагласности српске и хрватске стране покушао да покрене поступак ревизије тужбе против Србије, те да ли је тиме ударио на темеље Дејтона и зашто га није критиковао као што то ради у случају Милорада Додика, високи представник одговара да је Изетбеговић био под притиском свог народа.
"Господин Изетбеговић је био под великим притиском свог народа, око 70-80 организација које је окупио око себе када је саопштио да ће тражити ревизију. Колико сам ја пратио ствари, господин Вучић није био превише узбуђен око тога. Он је био против тога, али најоштрије реакције су стизале из Бањалуке, а ревизија је била последња шанса за Бошњаке да се ту нешто учини", сматра Инцко
Очекује да ће се сада ствари вратити у нормалу и каже како ревизија није ни била окренута против Србије и Срба, него "против Милошевића и времена које је прошло".
Сагласан је да се будућност не може градити на сталном истрајавању на улози жртве и да то јесте оптерећење, али сматра да се мора инсистирати на истини.
"Треба се са пијететом односити према жртвама, а на историчарима је да ураде свој део посла. Сваки народ треба да уради свој посао и да се суочи са прошлошћу", каже Инцко.
Објашњавајући последице своје изјаве у којој је у заједнички контекст довео Републику Српску и НДХ, после чега је из Бањалуке најављен прекид сваке комуникације са његовом канцеларијом, високи представник каже да комуникација постоји.
"Када сам говорио да 9. јануара не треба славити због три одлуке уставног суда, рекао сам неко ће се домислити да се слави и 10. април, али онда сам рекао и да то никоме не пада на памет. А комуникација постоји. Још исти дан сам добио писмо од господина Додика, у вези са мојим извештајем за СБ УН", наводи Инцко.
"Нисам рекао да могу хапсити Додика"
Истовремено признаје да се протеклих година много тога променило у примени надлежности високог представника.
"Нисам рекао да могу хапсити Додика, али сам рекао да су та времена прошла, поготово време мог претходника Педија Ешдауна", каже Инцко, одговарајући на питање да ли је мислио да је реално хапсити председника Републике Српске, како су медији пренели његову изјаву.
Педи Ешдаун је, подсећа Инцко, сменио овде преко 100 политичара. Једног петка, "црног", сменио је 59, додаје.
То су била и времена када је европска заједница овде имала преко 60.000 војника, данас их је мање од 1.600, објашњава Инцко и истиче да он лично прижељкује "више домаћих решења, већу домаћу одговорност".
"Бонска овлашћења и даље имам. Сваке године добијем продужење у Савету безбедности. Тачно је да их ја користим врло, врло мало, као што није тачно да сам ја неки диктатор који се не консултује ни са КИМ. Последњих пет-шест година, ако сам их користио, а годинама нисам, радио сам то уз сагласности Већа за имплементацију мира", објашњава Инцко.
Истиче и да се 40 до 50 политичара, који су били на неком списку, међу њима и Мирко Шаровић, као и бивши министар полиције РС, вратило у политички живот.
"Мој задатак је да браним изворни Дејтон"
На питање да ли брани Републику Српску, што је његов задатак, како му је поручио Младен Иванић, Инцко је јасан да је на то спреман.
"Ја сам спреман да браним Републику Српску, да браним Србе, да браним Хрвате и нема ту никаквог 'али'... Ипак, мислим да Република Српска није угрожена. Од кога? Значи, мој задатак је да браним изворни Дејтон и дејтонску Републику Српску", указао је Инцко.
На оптужбе да мрзи Србе и Републику Српску, има "доказ да то није тако".
Подсећа да је био замољен 1986. године да уплати пола милиона динара за изградњу Храма Светог Саве на Врачару, али је дао донацију "једној финој српској институцији" – Богословском факултету у Београду, као и донацију за порушену православну цркву у Мостару.
Не коментарише питање колико имају основа примедбе да институција високог представника није угрожена све док Бошњаци немају ништа против ње, али каже да дужина његовог мандата није орочена и да зависи од СБ УН и Савета за имплементацију мира.
"Ја сам пензионисани дипломата и немам никакав проблем са тим. Мислим да тај мандат треба да се заврши, када за то дође време", рекао је Инцко.
Прилично оштру изјаву свог претходника Мирослава Лајчака да су на Балкану две државе на ивици распада, од којих је на уму имао сигурно и БиХ, Инцко тумачи као намеру да се "пробуде" неки европски званичници.
"Видим то као 'ријалитичек'. Интересантно је када видите ко се бави Босном. То су министри и шефови одељења за Балкан у западним земљама, а Милорад Додик за последњих девет месеци други пут иде код Путина, а овог месеца је код Лаврова. Тамо се тим питањем баве 'број 1' и 'број 2'", сматра Инцко.
Указао је да Европа неће бити комплетна док овде буде "имала црну рупу која се зове Балкан или, унутар Балкана, једну црну рупу која се зове Босна и Херцеговина".
Ипак не верује апокалиптичним предвиђањима о могућем новом сукобу на Балкану.
"Не верујем. Расположења за сукоб нема. У народу влада приоритет - само да се не пуца. То је најважније. Зато не би смело да се догоди да неко пожели да разбије ову државу. Ја верујем да до тога неће доћи", закључио је Инцко.
На констатацију да претње за сукоб у региону не долазе само из БиХ, Инцко понавља да не верује да ће га бити и на другом месту.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар