Потоп решава хрватско-словеначки спор

Владе Борута Пахора и Јадранке Косор постигле су крајем прошле седмице договор о арбитражном решењу проблема разграничења територијалних вода две државе, површине Лихтенштајна, а дугачког скоро две деценије. Наиме, Словенија тражи од Хрватске део територијалних вода површине око 160 квадратних километара, а спор траје од осамостаљивања две државе.

Споразумом, који би требало да потпишу обе стране, предвиђено је да ће се договором именовати председник и два члана Арбитражног суда, а још три члана суда именовала би Европска комисија, под чијим би патронатом суд радио. Споразумом је предвиђено да ако се не постигне договор о именовању чланова суда, именовање буде препуштено Међународном суду у Хагу.

Премијерка Косор је рекла да ће, уколико Хрватска не прихвати арбитражу, Словенија вероватно поново блокирати преговоре Загреба о чланству у ЕУ.

Договор два премијера изазвао лавину негодовања на обе стране.

Хрватска опозиција замера премијерки, осим осталог, и то што решење спора није одмах поверено Међународном суду у Хагу. За званичнике појединих странака проблем је не само "парче пучине", него што би се у случају да Словенија добије тражено, добила и све изнад и испод површине. Ваздушни простор и морско дно, које је, твде неки саговорници хрватских медија, пребогато рудним благом, посебно огромним налазиштима нафте и гаса.

Осим тога, кажу, већ сада постоје захтеви Сарајева да БиХ добије излаз на отворено море, према "словенском" моделу. Отворено је питање да ли ће и Црна Гора поставити додатне услове, када је реч о спору "Превлака".

Огласила се и хрватски бискупи, саопштењем да "хрватска Влада и Сабор немају право на то пристати, па ни по цијену неуласка у ЕУ или наставка блокаде", уз изражавање бојазни "што ће се догодити ако Влада и Сабор протуправно устукну пред словенским претензијама, а хрватски грађани на референдуму одлуче да не желе ући у такву Унију?"

Ни премијер Словеније Пахор није у бољој ситуацији.

У неким анкетама 80 одсто Словенаца је, пише нет.хр, против потписивања споразума, због чега премијеру значајно пада подршка.

''Ако нисте задовољни решењем с Хрватском, ја нећу још дуго остати'', истакнуо је Пахор, пише словеначко "Дело", а спекулације неких гласила да је Пахор спреман да поднесе оставку, уколико се не потпише споразум са Хрватском, дематоване су из Кабинета премијера.

"Хрватска заправо жели да Словенија изгуби контакт с отвореним морем који је за њу од велике економске и стратешко-политичке важности, и да престане да буде поморска држава", тврди у саопштењу Словенска пучка странка. Странка је поновила своје раније тврдње да је Пахор пристанком на арбитражу о "неспорно словенској земљи и копну" кршио словенске законе и Устав, пише нет.хр.

Мој брод на моме мору

Погранични "морски" спор Љубљане и Загреба дуг је 18 година, од осамостаљивања Словеније, а суштина је што та држава нема излаз на отворено море. У време старе Југославије то као да никоме није било важно, али собзиром на геополитичке промене послењих деценија, појављује се као велики проблем у односима две самосталне државе.

Проблем је толико једноставан, колико је компликовано свако могуће разрешење. Наиме, пирански залив је мали, па сваки брод који хоће да уплови у словеначке луке, рецимо Копар, или да одатле исплови, мора да прође или кроз хрватске, или кроз италијанске воде. То ни сада не представља неки проблем, бродови плове и упловљавају у словеначке луке, сходно својевремено потписаним уговорима, према којима чак и пловила која иду за Трст пролазе кроз хрватске воде, а враћају се кроз италијанске.

Проблем, тврде Хрвати, није ни рибарење, јер је, опет према неким ранијим уговорима, словеначким рибарицама дозвољено да провуку мреже и кроз комшијске воде. Ипак, Словенији очигледно то није довољно, тражи да јој Хрватска уступи део свог акваторија и још посебан коридор, дугачак 22, а широк око 5,5 километара, према италијанским водама, којим би могла да изађе на сва светска мора слободно, не питајући суседа да ли може кроз "његово двориште".

Чини се да "проблем" није превелик, али од ескалирања проблема, пре скоро 20 година, и поред низа састанака, званичници две државе нису га решили, а горки залогај је запао управо сада владама Борута Пахора и Јадранке Косор. У међувремену цена је порасла - Словенија је постала члан ЕУ, па Хрватској кочи изгледе да ове године заврши преговоре и до 2011. постане 28. чланица еврозаједнице.