СДСМ тражи наставак седнице на којој ће бити изабран председник Собрања

"Очекујемо да председавајући Трајко Вељановски одмах сазове продужетак седнице и да коначно ова кључна институција, као представнички орган грађана, почне да фунционише у интересу државе", рекао је генерални секретар СДСМ-а Оливер Спасовски на конференцији за новинаре у Собрању.

Спасовски је рекао да је захтев Вељановском подржан са 67 потписа посланика СДСМ-а и нових партнера те странке - албанских партија Демократска унија за интеграцију (ДУИ), Беса и Алијанса за Албанце, што је већина у парламенту са 120 места.

"Први корак новог Собрања је избор председника парламента који ће да уклони и последњи неразумни агрумент (председника Македоније Ђорђа) Иванова, који је дужан да додели мандате за састав нове владе председнику СДСМ-а Зорану Заеву", рекао је генерални секретар СДСМ-а.

Пословником није предвиђен рок у којем председавајући треба да сазове наставак седнице, али како је навео Спасовски, од Вељановског се очекује политичка одговорност у решавању кризе.

Према медијским наводима, место председника Собрања би требало да припадне највећој албанској странци ДУИ, а спекулише се да би то могао бити бивши министар одбране и дугогодишњи посланик Талат Џафери. Из ДУИ кажу да желе место председника Собрања, али да још нису разматрали кога би предложили.

У случају да Вељанвски буде одлагао наставак седнице, досад опозиционе партије тврде да према Пословнику седницу може да сазове најстарији посланик, а то је Бранко Манојловски из ДУИ.

Седница новог сазива македонског парламента прекинута је одмах после верификације мандата 30. децембра, јер није постојала парламентарна већина.

Комлпикована политичка ситуација је додатно заоштрена када је пре две седмице председник Ђорђе Иванов одбио да додели мандат за формирање владе, иако је СДСМ формирао парламентарну већину с ДУИ, Бесом и Алијансом за Албанце.

Иванов је 1. марта одбио, а 13. потврдио, да не жели да додели мандат Заеву, тврдећи да је Заев прихватио платформу албанских странака која према тумачењу Иванова, доводи у питање темељне државне интересе Македоније, што су Заев и албанске странке одбацили као неосновано.

Многи представници ЕУ, САД, НАТО, Немачке и Велике Британије су тражили од Иванова да мандат додели Заеву, јер је то дужан по Уставу Македоније и по демократском принципу да посланичка већина формира владу.