БиХ, одлуку о уступању ресурса за филм о Готовини потписала министарка одбране

Јелеч није желео да коментарише изјаве српских званичника да је одлуку донела "хрватска компонента у ОС БиХ", преноси Н1.

"Одобрено је неколико средстава неперспективне имовине, пет тенкова, камиони, још нека опрема која је у међувремену враћена у складиште Оружаних снага на чување. У будућности када се будемо решили свих вишкова, то нећемо моћи да уступамо. Ништа није плаћено, јер ми немамо финансијских средстава да платимо превоз, па тако корисник услуга осигурава и превоз и ситне преправке, што су и урадили и не видим шта је спорно", каже Јелеч.

Чланови Заједничке парламентарне комисије за одбрану и сигурност сматрају да се због осетљивости теме ипак ради о питању које је требало решити у консултацији са Председништвом БиХ.

"Председништво БиХ је врховни комадант Оружаних снага. Самим тим Председништво има позицију одлучивања у тој области", сматра Борислав Бојић, члан Комсије и потпредседник СДС-а.

Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић изјавио је да то тело није расправљало нити донело одлуку о коришћењу ресурса Оружаних снага БиХ за снимање филма о хрватском генералу Анти Готовини.

Иванић је на конференцији за новнаре рекао да се може претпоставити да није одушевљен чињеницом да се снима филм о Готовини.

"То је питање за Министарство одбране БиХ", рекао је Иванић упитан да ли су су током снимања филма о Готовини на територији БиХ коришћени ресурси Оружаних снага те земље.

"Председништво БиХ није расправљало о томе, нити је донело одлуку. Министарство одбране је о томе одлучивало", рекао је Иванић и додао да је имао других политичких питања у протеклом периоду, пре свега у вези са ревизијом пресуде МСП по тужби БиХ против Србије.

Н1 подсећа да се име Готовине, који је кратко време био и заповедник ХВО-а, у БиХ спомињало и у контексту кривичне пријаве МУП-а РС због ратних злочина, наводно почињених у операцијама у западној Босни "Маестрал" и "Јужни потез", где су учествовале 4. и 7. гардијска бригада ХВ-а, 1. хрватски гардијски здруг.

У акцији која је обухватила и Мркоњић Град убијена је 181 особа, ратни заробљеници и цивили. У Тужилаштву БиХ упознати су са овим злочинима, али су демантовали информације о истрагама које наводно воде до Готовине.