Јордаке: Данас детаљи новог нацрта кривичног закона

Флоријан Јордаке ће након јавне расправе о томе разговарати са премијером Сорином Гриндеануом и потом саопштити одлуку о могућој оставци, саопштила је агенција Ађерпрес.

Премијер Румуније Сорин Гриндеану истакао је јуче да неће поднети оставку "како би удовољио улици", а на протестима широм земље окупило се око пола милиона људи.

Парламент, уколико то жели, може да влади изгласа неповерење кроз демократску процедуру, рекао је Гриндеану за приватну телевизију Антена 3, након што је румунска влада у недељу повукла спорну уредбу којом се декриминализују многи случајеви корупције и због које су грађани данима протестовали, пренео је Ађерпрес.

Иницијатива за опозив румунске владе, коју су покренуле две опозиционе странке, нашла се на дневном реду заједничке седнице оба дома парламента, а гласање о томе предвиђено је за среду, најавио је председник Сената Калин Попеску Таричану.

Таричанин је истовремено, најавио да ће се румунски председник Клаус Јоханис парламенту обратити сутра у подне.

Таричануова најава уследила је дан након што је румунска влада повукла спорну уредбу.

Упркос повлачењу спорне уредбе, у недељу су, шесто вече заредом, одржани антивладини протести у највећим румунским градовима.

Многи учесници протеста сада траже оставку владе и расписивање ванредних избора.

АФП наводи да је у Букурешту на протесте дошло између 200.000 и 300.000 демонстраната, у Темишвару око 40.000 људи, у Клужу 45.000. Демонстрације се одржавају и у другим градовима.

Лидер владајуће Социјалдемократске партије Ливиу Драгнеа оценио је за једну локалну телевизију да премијер Гриндеану мора да разговара са министром правде те земље Флоријаном Јордакеом и одлучи да ли ће да га задржи на тој позицији, пренео је Ројтерс.

Одлука о повлачењу уредбе донета је на хитној седници владе, након које је Гриндеану позвао министра правде да уместо уредбе припреми нацрт закона који ће бити послат у парламент, јавио је АП.

Позвао је Министарство правде да у најкраћем могућем року покрене јавне расправе са свим политичким партијама и представницима цивилног друштва о спорним елементима повучене уредбе.

Као једно од образложења за доношење уредбе раније је било наведено и растерећења пренатрпаних румунских затвора. Према спорној уредби, требало да кажњиви затвором постану само прекршаји у којима је штета већа од 44.000 евра.

Румунија је, како наводи Ројтерс, једна од европских држава са највећим степеном корупције у државној администрацији и многим областима јавног живота, а тужилаштво је навело да је у протекле три године било око 2.000 случајева злоупотребе власти са укупном штетом од милијарду евра.

Ово су најмасовнији протести у Румунији од пада комунизма у тој земљи 1989. године.