Хрватска, војни рок или "летњи камп"?

Занимљиво је да се за поновно увођење служења редовног војног рока највише залаже премијер Пленковић, који га сам није служио из здравствених разлога.

"Андреј Пленковић је ослобођен служења војног рока из здравствених разлога због урођене анемије", речено је хрватским медијима у кабинету премијера.

Иначе, Пленковић је раније изјавио да хрватски народ воли војску и да идејом о поновном увођењу обавезног служења војног рока жели да Оружане снаге Хрватске учини атрактивним младим људима и новим генерацијама које се, како је рекао, не сећају "домовинског рата".

Пленковић је тада најавио да ће то бити тема којом ће се власт бавити у наредним месецима.

Према писању Дојче велеа, причу о војном року лансирали су медији, а идеја је, како се наводи, наводно припремана у тајности и није требало дуго чекати на њену потврду из самог врха власти.

Догодила се истовремено и са формалним затирањем реформе школства коју је летос протестима подржало више од 40.000 грађана. Па је тако вест да је премијер Пленковић сменио кадар који је требало да спроведе реформу прошла испод радара јавности, наводи Дојче веле.

Указује се, међутим, да обавезни војни рок у Хрватској никада није укинут. Он је и даље уграђен у Закон о одбрани и траје шест месеци.

Владајућа ХДЗ га, како се наводи, у Сабору може оживети баш као што је замрзнут 2008. године.

Логично је, ако се то догоди, да ће морати и да промени закон у случају најављеног "летњег кампа" у којем би се регрути бавили друштвено корисним радом, "садили цвеће и помало гланцали пушку".

За стручњака за безбедност Мирка Биланџића са Филозофског факултета у Загребу питање обавезног војног рока је вишедимензионално – од националне безбедности, преко политичке до економске димензије. 

Не треба заборавити ни цивилно-војне односе који су, према професору, један од стубова демократије.

"Кад ставимо то све на једно место, онда доносимо одлуку хоћемо ли имати војни рок. Хрватска је 2008. године донела одлуку о укидању војног рока", подсећа Билаџић.

Биланџић додаје да је то тада било питање политичке психологије, еуфорије око уласка у НАТО, а не стратешко промишљање. "Чини ми се да је то била стратешки нерационална одлука. Војни рок није требало укидати", оцењује Биланџић.