Ноје цирхер цајтунг: БиХ главно упориште турског утицаја у региону

"Ердоган редовно подржава свог 'брата Бакира' на изборима. Политичка и економска повезаност између њих двојице веома је велика“, наводи швајцарски лист, а преноси Дојче веле.

Долазак Ердоганове Странке правде и развоја (АКП) на власт у Анкари донео са собом, како се наводи, и једну нову, религиозну елиту на власт која има сасвим другачији поглед на Балкан од њених кемалистичких претходника.

"Она на Балкан није гледала као на периферију или проблематичну зону, већ као на језгро старог царства из којег потичу њени бројни успешни везири и генерали. Тако је формулисана нова политика која би пре свега средствима 'меке силе' требало да изврши утицај на, највећим делом, секуларно муслиманско становништво"“, истиче Ноје цирхер цајтунг.

У тексту се оцењује да је "централни предуслов за улогу Анкаре на Западном Балкану сумња бројних муслимана у то да је Европска унија спремна за пријем тих земаља у своје чланство.

"Турска се тренутно представља као нелиберална аутократија. И док утицај ЕУ нестаје, на Западном Балкану се формирају сличне форме политичке владавине“, оцењује Ноје цирхер цајтунг.

Лист наводи и да од доласка Ердогана на власт 2003. године, Турска стално наглашава културолошку и историјску повезаност са муслиманским друштвима на Балкану, при чему се заједничка прошлост региона у Османском царству приказује у новом и повољном светлу.

Турска се представља не само као наследница империјалне традиције већ и као модерна муслиманска држава, оријентисана ка привредном расту, која без проблема спаја религију и економски напредак.

Етаблирана је мрежа школа под турским руководством, а тај програм се, како наводи швајцарски лист, с правом означава као "неоосмански" јер повезује политички и идеолошки утицај Турске.

Лист такође констатује и да је унутартурски конфликт између Ердогана и Гуленовог покрета пренесен и на Западни Балкан.