Независне новине: Масовно одрицање од држављанства БиХ

"У поступку одрицања од држављанства Босне и Херцеговине, странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ поседују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима, најчешће се наводе као стварни разлози право на поседовање некретнине, олакшано путовање, студирање у иностранству, сигурни радно-правни статус и слично", рекли су у Министарству цивилних послова БиХ.

У тексту се наводи да се у последњих пет година констатно повећава број оних који се одричу држављанства БиХ, па је тако 2015. године 742 становника мање затражило испис из књиге држављана него 2016. године.

"То није ништа ново. Историјски, БиХ је земља из које је увек више људи одлазило него што је у њу долазило и тај тренд одласка наставиће се и у будућности", оценио је демограф Стево Пашалић.

Он је навео да Европа тражи све више радника због тога што јој стари становништво, додавши да је само у последње три године БиХ напустило око 90.000 људи, тако да ће се економске миграције наставити.

"Када се људи одрекну држављанства, то значи да уопште не помишљају да се у било којем добу врате у БиХ и да је трајно напуштају", рекао је Пашалић.

Власници пасоша Босне и Херцеговине га се најчешће одричу због стицања држављанства Немачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске и Црне Горе.

"Нама прети демографска катастрофа. Становништво нам стари, радно способно напушта БиХ, а све мање се деце рађа. Право питање је ко ће овде радити? Према проценама, током рата и након њега, до данас БиХ је напустило око милион људи", нагласио је Пашалић.

Подаци Светске банке из децембра 2015. године показују да је стопа емиграције у БиХ достигла 44,5 одсто од броја становника, док је у Србији 18 одсто, а у Хрватској 20,9 процената.

У овом тренутку, БиХ је испод Албаније, која сада има стопу емиграције од 43,6 посто, а годинама је била водећа земља у свету по броју емиграната, наводи се у тексту.