Јаковина: Хрватска није на добар начин одала почаст жртвама

Хрватски Сабор први пут није посебним програмом обележио Међународни дан сећања на жртве Холокауста.

Јаковина је за регионалну ТВ Н1 испричао да је разговарао са две амбасадорке земаља које су имале највише страдалих у Холокаусту.

"Нису знале што се догађа, очекивале су седницу Сабора као што је то било уобичајено. Тако да бих ја додао низ који је (Бојан) Главашевић (СДП) споменуо - то је неодржавање онога што се увек догађало у Сабору. Јуче је било централно обележавање Дана сећања у Копривници на које нико из министарства, нико ни из кабинета председнице није дошао, а саветница за Холокауст се извинила да је у Њујорку. То је став ове веродостојне владе", рекао је Јаковина.

Обележавање Међународног дана сећања на жртве Холокауста ове је године бојкотовала Координација јеврејских општина и то због величања усташтва у Хрватској.

"Бојкот је једна ствар, али Хрватска не обележава тај дан само због преживелих жртава Холокауста и јеврејских заједница, него то морамо чинити због већине грађана. Бојкот је логичан јер осим јеврејских заједница нико није учинио нешто стварно, неку акцију која је била овако видљива. То је било примећено и дан пре премијеровог одласка у Израел", истакао је Јаковина.

Премијер Андреј Пленковић изјавио је да га приликом посете Израелу нико није питао за спорне плоче ХОС-а с усташким поздравом "За дом спремни" у Јасеновцу и на још неким местима у Хрватској, али Јаковина тврди другачије.

"Колико сам ја чуо, у Јад Вашему су га питали за те плоче. Не знам шта је тачно рекао, али су га питали. Можда не би било лоше да то што је рекао тамо понови у Хрватској", изричит је Јаковина, уз објашњење да је то ипак била државничка посета Израелу, која ове године, како каже, има неке друге проблеме и приоритете.

"Хрватска је поставила политику да се на нормалан начин односи према Холокаусту, али с тим плочама то неће бити могуће. Премијер је рекао да су те плоче споменик погинулим бранитељима. Ја бих њега (Пленковића) питао је ли Хрватску ослобађала хрватска војска или паравојне групације. То бих га питао да сам у хрватској војсци", критичан је Јаковина.

Иначе, на простору НДХ јеврејска заједница је у поређењу с другим државама била релативно мала и бројала је око 40.000 људи.

"Додуше кад гледате постотак страдалих, он је отприлике једнак ономе у Пољској и другим земљама - преко 80 посто", навео је.

Неки су, рекао је, били у логорима, неки убијани на пољима, а неки депортовани у друге земље "Сила осовине".

"Први логор, Даница, основан је већ месец дана након НДХ. Јасеновац је свакако највећи, пре њега Јадовно, које је можда било и најгрубље. Тамо практички није било логора, него се убијало људе одмах на различите начине. Неки су пак били транспортовани у Аушвиц. НДХ је плаћала 15 марака за сваког депортованог Јевреја", објаснио је Јаковина.

Нажалост, о броју страдалих у Јасеновцу још увијек нема договора ни сагласности међу историчарима па тако ни у друштву, рекао је и додао:

"Јасеновац је вероватно највеће стратиште Хрвата на једном месту. Но о њима се не говори, не води брига. Он је пре свега био стратише Срба, јер их је НДХ пре свега имала као главни фокус. Број страдалих је у Југославији био пренадуван до несразмера. Он је данас уравнотежен, креће се нешто изнад 80, 86 хиљада и неће више пуно расти, но то не умањује страхоту", рекао је Јаковина који као проблем у Хрватској истиче сталну релативизацију.

Након афере и јавних притисака због плоче ХОС-а у Јасеновцу премијер Пленковић је најавио оснивање Комисије за суочавање с прошлошћу.

Јаковина каже да њега нико није контактирао у вези с тим.

"Историја се не пише кроз комисије. На тај су начин радили и у комунизму", рекао је Јаковина.