Новинске агенције: Прскосећи свима, Срби обележили Дан РС

Ројтерс наводи да се инсистирање РС на празнику у широким круговима сматра делом покушаја председника РС Милорада Додика да тестира границе своје слободе маневрисања "против послератних босанских крхких централних власти".

Додик је, подсећа британска агенција, рекао да РС неће остати унутар БиХ уколико јој се не одобре већа овлашћења.

"Лидери босанских Срба обележили су национални празник своје аутономне републике по леденој хладноћи пркосећи забрани Уставног суда и подстичући етничке тензије које су довеле до рата у Босни између 1992. и 1995. године", наводи Ројтерс.

Подсетивши да се ове године Даном РС обележава 25 година од стварања РС 9. јануара 1992. године, АФП наводи да тај датум има велики емотивни одјек у БиХ и да подстиче сећања на "националистички занос, трауме и крвопролиће".

Француска агенција преноси да је члан Председништва БиХ из реда бошњачког народа Бакир Изетбеговић изразио забринутост због тога што је свечаностима поводом Дана РС присуствовао председник Србије "наклоњен Москви" Томислав Николић.

"Међутим, српски премијер Александар Вучић, држао се даље од прослава", примећује АФП.

"Вучић, који води преговоре о приступању Србије ЕУ, позвао је Додика у писму да поносно заштити РС као и мир и стабилност у целој БиХ", наводи та агенција.

Обележавање Дана РС изазива дубоку патњу код преживелих у маскару у Сребреници 1995. године, навео је АФП, који Дан РС назива "празником који изазива дубоке поделе".

АП наводи да су "босански Срби прославили свој контроверзни празник пркосећи другим етничким групама у земљи, Уставном суду и међународној заједници" и подсећа да су ЕУ и америчке дипломате у БиХ више пута осудиле прославу Дана РС.

Ројтерс и АП преносе и да је Трећи пешадијски пук присуствовао прослави Дана РС, по наређењу председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића.

"Припадници оружаних снага БиХ поздравили су Иванића уочи параде, а Изетбеговић је критиковао тај потез и затражио спровођење истраге", наглашава Ројтерс.

"Одвојене послератне војске три етничке групе БиХ удружиле су се у заједничку војску 2005. године што је сматрано најуспешнијом послератном реформом те земље. Догађаји од понедељка су први пут да је јединство војске и заједничка команда, која захтева једногласне одлуке босанских, хрватских и српских чланова Председништва БиХ, оспорена", наводи АП.