Побољшати односе Подгорице и Београда

Заједнички интерес je да се разговори на нивоу две владе што пре интензивирају, истакао је Вујановић у интервјуу нашем новинару Наташи Мијушковић. 

РТС: Да ли сте, пре питања Косова и Метохије, имали неки отворен проблем са Србијом?

После избора у Србији, односи су кренули узлазним током, уз несумњиво снажну жељу обе стране да убрзамо решавање државних питања и радимо на пројектима од заједничког државног интереса. Нисам био задовољан интензитетом комуникације са Србијом после проглашења независности Црне Горе...

Премијер Војислав Коштуница никада није био у државној посети Црној Гори , наши премијери Ђукановић и Штурановић нису били у Србијии, просто, није се успоставио однос Владе који је био примерен.

Имали смо два различита односа из власти Србије према Црној Гори - један је био однос ДС-а, који је прихватао реалност, док је део Владе премијера Коштунице и Илића био за дистанцираност...

РТС: Они више нису на власти, то значи да ће премијер Ђукановић ускоро доћи у Београд?

Премијер Цветковић је већ био овде, очекујем да ће премијер Ђукановић ускоро бити у Београду. Наш заједнички интерес јесте да се интензивирају разговори на нивоу две владе, да се што пре заврше споразуми који недостају, отпочну заједнички пројекти и живот настави динамиком и садржајем који ће бити у функцији грађана и две економије.

РТС: Црна Гора највише увози из Србије. Српски инвеститори су у великој мери присутни у Црној Гори: Да ли је Црна Гора још заинтересована за пругу Београд-Бар?

Веома смо заинтересовани. Учинили смо озбиљне кораке да се пруга реконструише. Мислим да је то веома захвална заједничка инвестиција која има високу исплативост. Влада Италије, уз помоћ других држава ЕУ, прихватила је да донира студију изводљивости.

Идеја је била да Црна Гора и Србија што пре потпишу споразум с италијанском владом - Црна Гора је споразум с Владом Италије потписала одмах, али Србија још није. Идеја је да ту пругу доведемо до нивоа веома брзе, безбедне и квалитетне пруге која ће повезивати Београд и Бар а, касније, повезивати Београд с Будимпештом и делом Румунију, у Трансилванији. Тиме би се обезбедио велики интерес Србије и Црне Горе да имамо фреквентну железничку саобраћајницу.

РТС: Шта је с Луком Бар? Причало се својевремено да је српска привреда веома заинтересована за Луку Бар?

Ја се надам да је и сада заинтересована. Наш интерес је да се направи један добар пројекат преструктурирања Луке. Извесно је да ће, бар у овој фази премишљања, то бити концесионо давање капацитета Луке.

Ми смо врло заинтересовани да то буду компаније из Србије и надамо се да ће српске компаније учествовати на тендерима. Лука Бар је, природно, сервис Србије. Очекујем да ће и Србија подстаћи своје компаније да конкуришу за концесију у Луци Бар.

РТС: Црна Гора жели да развија ексклузивни туризам. Да ли то значи да ће нестати масовни туризам па, самим тим, и добрим делом, велики број српских туриста с црногорског приморја?

По својим природним лепотама и по свом квалитету, највећи део приморја и север Црне Горе, логично су намењени елитном туризму, који би требало да донесе и највећи приход. Али, не мислим да треба да занемаримо оно што је понуда, очекивање и жеља оних који имају нижа примања и који су за тзв. масовни туризам...

Морамо да нађе простор у којем ће се афирмисати масовни туризам, а тиме и приступачност онима који су не само из Србије, већ и из Црне Горе и других држава.

РТС: Проблем Цркве дуго се не решава у Црној Гори?

То јесте осетљиво питање. Као председник, морам да га третирам кроз одвојеност државе и цркве, да се - као председник - не бавим црквеним питањима, не изјашњавам о њима, и препустим да канонско устројство буде арбитар.

Такође очекујем да се из цркве не баве државним питањем и политиком.

РТС: Да ли ће то питање бити решено, било је проблема, колико прошле године, посебно када је реч о имовини?

Замерио сам се митрополиту и Митрополији црногорско-приморској тиме што сам рекао да не треба да се баве политиком. Једнако сам имао негативан однос ЦПЦ тиме што сам се бавио само оним што је промоција уставних вредности и, рекао бих, људских, црквених и државних права.

Нико нема право да узима било чија имовинска добра, да је узима мимо онога што је поступак и институција система. Морамо се понашати поштујући одвојеност државе и цркве и остављајући црквама да саме решавају своја унутрашња питања.

РТС: Мислите ли да ће бити у стању да то саме реше?

Мораће. Држава не треба да арбитрира између цркава, нити да показује наклоност према било коме.... Ја сам имао веома озбиљна замерања ЦПЦ само због констатације да је позиција Митрополије црногорско-приморске, с позиције канонског устројства, позиција која је канонски промовисана.

Патријарси који су долазили у Црну Гору, а било их је пет, доживљавали су митрополита црногорско-приморског као легитимног представника православља, с аспекта канонског устројства у Црној Гори. Моја је дужност да то следим и не арбитрирам у тим односима.