Класић: Чоколадица као смоквин лист српско-хрватских односа

Последње трзавице на релацији Загреб–Београд коментарисао је хрватски историчар Хрвоје Класић.

Господине Класићу, последњи пример лоших односа између Србије и Хрватске је блокирање поглавља. Мислили смо да ће тај однос трајати само у неким периодима предизборне кампање, али видимо сада да не престаје, због чега?

Ја се сећам пре пар година, када је кренуло, када је хрватска влада поклонила превод, бесплатно, дакле те правне тековине за које је платила, ја сам помислио како је то леп потез јер тада смо имали проблема са Словенијом, за неке ствари смо сматрали да су неправедне, да нас блокирају итд. Рекао сам: надам се да се ово неће понављати у хрватско-српском односу једног дана, а некако се бојим да је запело на неким односима и у неким стварима, неко ће рећи мање битним, али да нису битне, не би се преговарало о њима. Међутим, бојим се да ће овде бити пуно проблема који ће бити теже решиви од ових.

Када ће чоколадица престати да буде проблем у српско-хрватским односима?

Наравно да се не ради о чоколадици. Иза те чоколадице се скрива пуно више тога. Ми данас можемо тепати да се ради о чоколадици. Мислим да сте из тог приговора и након свега што је настало из те афере могли ишчитати пуно више тога. Мени се чини да из овога што је председница (Колинда Грабар Китаровић) рекла извире пуно више тога него што се можда требало чути, а говори шта ми у ствари са Србијом желимо, какве односе, какве односе у региону желимо. Чоколадица је можда испала смоквин лист који је у једном тренутку пао.

Како ви гледате на подизање плоче погинулим војницима хрватске војске са усташким поздравом – за дом спремни – у Јасеновцу?

Ја сам ту врло децидиран, "за дом спремни" је једино и изричито усташки поздрав. Никад пре се у Хрватској није користио до усташког покрета. Тај поздрав је био званични поздрав у НДХ, поздрав или потпис којим су потписивани расни закони или друге одредбе којима је десетине хиљада људи одведено у смрт.

Али тешко ће било ко да се организује у Хрватској и склони ту плочу.

То нисам сигуран. То смо исто мислили за споменик Рафаелу Бобану, па га је Иво Санадер склонио. Као што смо исто очекивали да по Уставу право на ћириличне плоче неће нико склонити, па су их склонили. Тако да око померања у Хрватској нисте баш сигурни шта ће се догодити.