Вулин у Бањалуци: Србија је ту да помогне Републици Српској

Вулин је поручио да је Србија ту да помогне и гарантује не само Дејтонски споразум, већ и право српском народу да траје и одлучује о себи.

"Онолико колико буде успешна, развијена, моћна и економски снажна Србија толико ће бити лакше Републици Српској, односно њен развој ће бити сигурнији, једноставнији и напреднији", поручио је Вулин и додао да је Србија ту да сачува, помогне и воли.

Обраћајући се новинарима после свечаности, Вулин је рекао да се Дејтонски споразум не сме и не може мењати без сагласности сва три народа у Босни и Херцеговини.  

Вулин је на свечаној академији рекао да у историји српског народа ниједна генерација није прошла без питања шта је спремна да учини да би била слободна, те да ниједна генерација у историји српског народа није дала погрешан одговор.

"Зато смо слободни и данас. Данас се сећамо у нади да су ратови заувек прошли мимо нас", рекао је Вулин, додајући да смо сигурни у једно - да је слобода оно што нас одређује.

Како је рекао, наша нада и вера је да ће сви који одучују о судбинама људи и читавих народа размишљати о томе да је овај мали, али велики народ заслужио да траје и да одгоји бар једну генерацију која рат неће упознати, а да је на нама да се надамо, али и да радимо, стварамо, јачамо.

Навео је да су Срби сваки свој мир платили ратом и да зато знају да га цене и знају његову вредност и важност, као и да знају да мира без слободе нема.

"Срби без слободе не умеју да живе. Србима је слобода највиша вредност'', рекао је Вулин.

Када је српска војска ушла у Бањалуку пре 1998. година донела је са собом слободу, погрешно убеђена да слободу доноси другима, рекао је Вулин.

Према његовим речима, из тог рата и слободе изашле су бановине са именима у којима се српско није поминајало.

"Изашло је можда наивно, а тако величанствено убеђење да оно што тражиш за себе можесш да даш и другиима и да ти други буду подједнако захвани, сигурни и срећни само у чињеница да говоримо исти језик и имамо исто порекло", рекао је Вулин.

Истакао је и да су ратови пролазили, а да се наша убеђења нису мењала, те да је српска војска, када год је доносила слободу, веровала да слободу доноси и себи и другима, наивно убеђена да и други у то верују.

"Народ стрељаних талаца, Јасеновца, Пребиловаца, Братунца, Мркоњић града зна колико кошта слобода", рекао је Вулин.

Додао је да има бистријег неба, чистијих река и плоднијих равница, али да за Србе ништа није толико важно као оно парче земље и неба на којој се родио.

"Срби нису у стању да газе туђе реке и покоравају туђе планине, али тврдоглави су и упорни да остану где су се родили", рекао је Вулин.

Навео је и да Срби нису одлучивали о ратовима који су десетковали и раздвојили, односно да нису могли да одлуче ни о Првом ни о Другом светском рату.

Вулин је истакао да ни за југословенске ратове немају коме ни за шта да се извињавају, јер их нису тражили и желели, већ су само били ту рођени и ту живе.

Министар за рад и борачко инвалидске зашите РС Миленко Савановић поручио је да само јединствени можемо да се одбранимо.

"Ми смо један народ у Србији и РС и само јединствени можемо да се одбранимо, односно, одбранимо оно што је наше - слободу, отаџбину и право на живот", рекао је Савановић.

Оценио је да и данас, након 102 године од почетка Првог светског рата, постоје квази историчари који хоће и покушавају да историју говоре мимо чињеница, а то је да агресора и окупатора претворе у жртву.

Подсетивши да је српски народ пред избијање Првог светског рата био већински у БиХ, он је истакао да је 1908. године цар Фрања Јосиф је анексирао БиХ када су настали проблеми.

"Циљ обележавања је одавање почасти и помен жртвама како би се младим генерацијама пренело у наслеђе да морају добро да отворе очи и да се сете својих жртава како им се не би поновило оно што се нама понављало", рекао је Савановић.

Пре свечане академије, у Храму Христа спаситеља одржан је парастос за нестале и погинуле српске борце у Првом светском рату.

Обележавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године заједнички су организовали одбори за неговаје традиција ослободилачких ратова влада Репблике Српке и Владе Србије.

Након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. године, српски добровољци из БиХ, њих 24.000 у саставу српске војске, учествовали су у ослобађању Србије, БиХ и свих територија које ће 1. децембра ући у састав државе Краљевине Југославије.

Српска војска је за само 45 дана под борбом прошла 500 километара и 1. новембра 1918. године ослободила Београд.

Током новембра српска војска је ослободила и највећи део територије БиХ, а 21. новембра, на Аранђеловдан, ушла у Бањалуку.