Керн: Проблем избегличке кризе није решен

Кристијан Керн је, на конференцији за штампу по завршетку Самита, рекао да би се, ако ЕУ буде неуспешна по питању избегличке кризе и ако колабира споразум са Турском, пројекат европског уједињења нашао под великим притиском.

Керн је додао да је Меркелова критиковала што је од затварања балканске руте у Немачку преко те руте дошло 50.000 избеглица.

Аустријски канцелар је истакао да је илузија да је могуће границе дуж балканске руте потпуно затворити.

"„Нико не може да гарантује да би границе биле потпуно затворене и да нико не може проћи, 50.000 људи који долазе преко балканске руте је проблем који се не може игнорисати. Превише је 50.000 који су дошли у Немачку и зато разумем критику коју је изнела Меркелова“", објаснио је Керн.

Канцелар је пренео да су на Самиту сви учесници јасно говорили о проблему и да тако увек мора бити, те да нема разлога за бригу ако је нека реч прејасно речена.

На питање застоја избеглица који се створио на граници Србије ка Мађарској, рекао је да нема заборављених избеглица, јер ће оне свакако доћи на Запад.

Керн је подсетио да се на српској територији према Мађарској стварају избеглички кампови и да, ако се узме у обзир да сваке недеље пристиже између 500 и 800 људи, може израчунати колико ће бити потребно да ти људи покушају да крену даље на пут, или док ситуација постане потпуно неприхватљива у складу са хуманитарном ситуацијом.

Рекао је да Аустрија подржава мађарске мере, али и да је упутила 125 војника који имају хуманитарни задатак на мађарско-српској граници.

Керн је у више наврата поновио да најпре, ако се жели решити проблем и уопште напредовати по питању расподеле терета избеглица у ЕУ, морају да се обезбеде спољне границе Уније, те потом реализовати помоћ на лицу места у земљама порекла.

„Морамо обезбедити наше спољне границе, јер ми морамо бити ти који одлучујемо ко долази у Европу, а не кријумчарске организације", подвукао је Керн.

Истакао је да је неопходно да се полицијска мисија Фронтекс допуни војском, јер свака земља има проблем да шаље полицајце, који су јој потребни за задатке очувања унутрашње безбедности, али да војска може да одвоји више људи за ове мисије.

Такође је подвукао да је неопходно склапати споразуме о реадмисији по моделу са Турском са другим земљама, посебно Авганистаном.

На питање новинара у вези са учешћем мађарског премијера на скупу, рекао је да је шеф мађарске владе био кооперативан исто колико и други учесници скупа.

„"Имамо различито виђење од Мађара што се тиче враћања избеглица, али то ће бити могуће решити када будемо заштитили спољне границе ЕУ, осигурали помоћ у земљама порекла, и алокацију. Треба се најпре сконцентрисати на оно што се може решити"“, објаснио је Керн.

Аустријски канцелар је нагласио да је неопходно подржати земље на периферији Европе, примени споразум са Турском, затим пружити помоћ земљама порекла, те онда и уложити у њихову инфраструктуру, указујући на предлог неке врсте Маршаловог плана.

Керн је указао да немачка канцеларка није присталица идеје да Аустрија затвори своје границе, те додао да је чињеница да је аустријска влада усвојила горњу границу за пријем захтева за азил која ове године износи 37.500.

„Ако би све државе примениле аустријску рачуницу прихвата захтева за азил по броју становника, онда би у ЕУ могли примити 2,3 милиона избеглица, наводи Керн и додаје да то јасно показује који допринос Аустрија даје“.

Истовремено је рекао да, ако се не буде успело у заштити спољне границе ЕУ, свака земља чланица могла посегнути за националним мерама, а међу њима би била и Аустрија, што би имало негативне последице по привреду, радну снагу и туризам.

Такође је поручио да се мора решити проблем између Грчке и Турске у вези са враћањем избеглица, додајући да не сме да се деси да Грчка буде једина земља која не може враћати избеглице у ту државу.

На Самиту је учествовао и премијер Србије Александар Вучић, као и њихове колеге из Немачке, Грчке, Албаније, Словеније, Хрватске, Мађарске, Бугарске, Македоније, те и министар унутрашњих послова Румуније, као и европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос и председник Савета ЕУ Доналд Туск.