АП: Хрвати уместо о економији о бившем непријатељу Србији
Предстојећи ванредни парламентарни избори у Хрватској тешко да ће окончати најгору политичку кризу у тој земљи откако је ушла у ЕУ, оцењује АП, и додаје да се гласање одржава у јеку крајње десничарских осећања и националистичке реторике какви су распирили поделе у прошлим ратовима.
Хрвати по други пут излазе на биралишта за мање од годину дана, подсећа америчка агенција и указује да избори у Хрватској више имају везе са поделама из прошлости него са будућним изазовима са којима је суочена најмлађа чланица ЕУ.
"Не очекује се да ће ванредни парламентарни избори у недељу много допринети окончању најгоре политичке кризе у Хрватској откако је 2013. године ушла у ЕУ, што буди страхове да би нестабилност могла да омете напоре те земље да сустигне остатак блока", наводи се у анализи.
Иако су обе главне партије прогласиле економију приоритетом, предизборна кампања је, уместо тога, делом фокусирана на теме које остају извор подела међу Хрватима, као што је пронацистичка прошлост земље из периода Другог светског рата, послератни период комунистичке Југославије и односи са бившим непријатељем из балканских ратова - Србијом, примећује АП.
При томе, додаје се у анализи, десничарске присталице у Хрватској диве се пронацистичком режиму из Другог светског рата због успостављања независне Хрватске и сматрају да је послератна, мултиетничка Југославија била антихрватска заједница под доминацијом Срба, док се Хрвати левичарских схватања диче антифашистичком борбом земље током Другог светског рата.
"Те поделе се огледају у политици при чему се ХДЗ сматра националистичком партијом, а социјалдемократе наследницима хрватских комуниста", наводи АП.
Америчка агенција примећује да је лидер СДП-а Зоран Милановић рекао током кампање да је уморан од обрачунавања с прошлошћу, али истиче да и он игра на карту национализма, јер се састао са хрватским ратним ветеранима и отворено се сукобио са Србијом.
Позивајући се на резултате анкета, АП предвиђа да ће исход предстојећих избора бити налик резултату претходног гласања, те да ни левичарски СДП ни десничарски ХДЗ неће моћи да самостално владају.
"То значи да ће формирање нове хрватске владе, вероватно, поново зависити од мањих група као што је Мост", закључује америчка агенција, уз упозорење да би продужена неизвесност могла да додатно подрије развој земље од 4,2 милиона становника.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 11
Пошаљи коментар