НВО у Загребу: Зашто нема комеморације жртвама "Олује"?

Група невладиних организација поставила је и питање зашто уз обележавање "Олује" не постоји и одавање почасти жртвама ове војно-полицијске акције којем би присуствовао и хрватски државни врх.

Током злочиначке војно-полицијске акције из Хрватске је протерано 250.000 Срба, а више хиљада њих је погинуло или се и даље воде као нестали.

На конференцији за новинаре у организацији НВО "Документа" представљен је преглед чињеница у вези са процесуирањем ратних злочина почињених у току и непосредно након војно-полицијске акције "Олуја", са освртом на 2016. годину.

На конференцији за новинаре, у Кући људских права Загреб говорили су Весна Тершелич, шефица "Документа" – Центра за суочавање с прошлошћу, Славен Рашковић, координатор "Документирања људских губитака у Хрватској 1991–1995", Беатрис ле Бон Вујановић из Француске, која је јавности представила делове истраживања у вези са повратком хрватских грађана српске националности у периоду након 1995. године.

Представници "Документа" су, како преносе хрватски медији, позвали све грађане и грађанке на изражавање солидарности са жртвама "с друге стране рата и друге стране данашњих друштвених подела".

Учесници конференције су подсетили да је део убијених цивила током и након "Олује" страдао у оружаним сукобима, а део убијених и несталих страдао због почињених ратних злочина.

Истакли су и да желе да се о жртвама "Олује" говори утемељено, без манипулације бројкама.

На конференцији је представљен биланс кривичног прогона за злочине почињене током и непосредно након "Олује", који је, како су оценили, веома "мршав".

Према том билансу, током и непосредно након "Олује" покренуто је пет кривичних поступака. Два су окончана правоснажним пресудама у односу на четворицу оптуженика, два поступка, против тројице осумњиченика, још увек су у току. Један у жалбеној фази (злочин у Груборима, опт. Ф. Дрљо и Б. Крајина) и један у фази подизања оптужнице (злочин у Кијанима, опт. Р. К.) док је један поступак обустављен услед преквалификације кривичног дела (злочин у Рамљанима против Ж. Сачића и Ф. Дрље).

Међу непроцесуираним злочинима, на конференцији за новинаре издвојен је и злочин у Двору на Уни. Како истраге и суђења нису завршени, до данас није јасно ни ко стоји иза покоља деветоро психијатријских болесника и инвалида у Двору, 8. августа, последњег дана акције "Олуја", иако постоје сведоци и снимци.

Колика је и даље нелагодност у хрватском друштву о злочинима током и после "Олује" било је видљиво и у полемикама око документарног филма "15 минута – Масакр у Двору" у режији данских аутора Георга Ларсена и Каспера Ведсманда, приказаном прошле године на "Сарајево филм фестивалу".

Полемика је започета у Хрватској након кривиче пријаве у којој се, како се наводи, неосновано тврди да су хрватски војници починили злочин, мада то у филму није нигде директно наведено.

Конференција за новинаре била је и прилика да се јавности први пут представе конкретни подаци и околности у вези са бројем страдалих на појединим локацијама на којима су се догодили злочини током и после "Олује".

Споменуте податке "Документини" истраживачи прикупљају у оквиру активности на документовању људских губитака у Хрватској 1991–1995, с циљем стварања поименичног пописа свих жртава, уз околности њихова страдања, током рата у Хрватској, без обзира на то којој су етничкој или верској групи припадале, коју су политичку или идеолошку идеју браниле.

Потом је уследио поименични попис имена жртава према којем је: 6. 8. 1995. у селу Голубић крај Книна убијено је 10 цивила: Јека Опачић, Зорка Каблар, Васо Васић, Никола Панић, Бранко Радиновић, Маша Радујко, Никола Радујко, Тоде Марић, Милка Грубић и Милица Шљивар.

Истог дана у селу Уздоље код Книна убијено је осам цивила, од чега су Ђурђија Берић, Јања Берић, Стеван Берић, Милош Ћосић, Јандрија Шаре, Крстан Шаре и Милица Шаре постројени и стрељани, док је Сава Шаре убијена у својој кући.

За време "Олује", па до краја септембра 1995. у селу Кијани (Грачац), убијено је 14 особа, међу којима девет жена: Дане Болта, Сава Болта, Бранко Јелача, Марија Јелача, Милица Јелача, Ана Јелача, Смиља Јелача, Душан Кесић, Милева Колунџић, Даница Совиљ, Мара Совиљ, Мира Совиљ, Раде Совиљ и Владо Совиљ.

У селу Мокро Поље убијено је најмање шест цивила: Ружица Бабић, Стана Поповић, Мирко Поповић, Стеван Сучевић, Јека Каназир и Сава Бабић.

Наведено је да бројни извори говоре о 15 убијених цивила, али да истраживање "Докумената" још није потврдило остале жртве.