Пуповац: Хрватска жели осећај надмоћи над Србијом

Загреб жели три ствари - да условљава решавање отворених билатералних питања, као што су суђења за ратне злочине, у рату несталих особа, права мањина и границе на Дунаву - онако како њој одговара, одређује брзину приступа Србије ЕУ за свој или нечији рачун и јача унутархрватски осећај надмоћи у односима са Србијом, каже председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац.

Пуповац у интервјуу за лист Јединствo из Косовске Митровице истиче да су сва три разлога штетна, јер се њима постиже веома мало или нимало, а губи много.

Пуповац упозорава да се у последњих пола године атмосфера у Хрватској толико погоршала да су порасли осећаји несигурности, уз већ устаљене осећаје неравноправности, посебно у суђењима за ратне злочине, запошљавању и развоју животних средина.

Поводом инцидената на обележавању Дана устанка народа Хрватске у Србу, Пуповац каже да је Европи, а то значи и Европској унији, и Савету Европе и Организацији за европску безбедност и сарадњу, требало је дуго да се покрену и проговоре о говору мржње и насиљу према Србима који су се у Хрватској распламсали прошле године.

"Биће им потрбно времена да и ово виде и чују. Јер се не тиче само нас већ и њих. Негирање антифашизма, напади на антифашисте и то припаднике мањине, негирање је саме демократије у Европи. Наиме, након Другог светског рата, након холокауста и геноцида, концентрационих логора и расних закона, нема демократије која то може бити без антифашизма", истакао је Пуповац.

"Историјска истина се не утврђује на суду"

Упитан како рехабилитација надбискупа НДХ Алојзија Степинца утиче на однос према Србима и Србији, Пуповац је рекао да је то још једна политичка пресуда која неће никоме помоћи, а најмање истини, јер за такве ствари се историјска истина не утврђује на суду и бољем од овог који је то урадио у Загребу.

"Историјску истину у вези са питањем Степинца расправљаће историчари и комисија представника СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској уз посредовање папе Фрање. И то остављамо њима. Оно што нас брине и што је наш проблем јесте рехабилитација оних који верују у НДХ и њене идеје, политике и злодела. А то не може добро утицати ни на шта, па ни на однос Хрвата и Срба", поручује Пуповац.

Он, такође, сматра да се поништењем пресуде Бранимиру Главашу за злочине над Србима шаљу "веома лоше" поруке српском народу и да то не може имати добар утицај на односе Србије и Хрватске.

На питање има ли ЕУ начина и механизма да приволи своју чланицу да поштује права српске мањине или је пак, чланицама ЕУ све дозвољено, Пуповац је истакао да није, поготово не кршити људска и мањинска права и рехабилитовати симболе, идеје и вредности историјских фашистичких покрета какав је био усташки.

"Друго је питање колико то Европа са својим невољама види и чује, те колико она у свеопштој нашој међусобној буци и бесу најбоље разазнаје шта је шта и ко је ко. Наше је, као што смо то чинили до сада, да јој помогнемо да разазна", напомиње Пуповац.

"Нестабилни односи Београда и Загреба - нестабилан регион"

Указује да односи Србије и Хрватске у великој мери утичу на стабилност региона. Према његовим речима, нестабилни односи између Србије и Хрватске готово цео регион чине нестабилном, што се јасно види по односима у последњих 25 година.

Међутим, с обзиром да Хрватска и Србија не успевају да стабилизују међусобне односе све је више знакова да би оне могле изгубити тај стабилизациони потенцијал због све комплекснијих геополитичких утицаја у регону. Ако ти знакови постану израженији, и једна и друга земља могла би остати без тог потенцијала, сматра Пуповац.

Уколико остану без њега, додаје Пуповац, остаће без значајног дела своје политичке моћи. Овакво националистичко исцрпљивање несумњиво слаби ту моћ. Одговорна вођства двеју држава требала би да раде другачије", напомиње председник Српског народног већа.

Упитан, с обзиром на то да Косово и Метохија иде путем евроинтеграција, шта је важно учинити да Србима на КиМ у будућности буду поштована права, Пуповац је истакао да се треба организовати и развити институције, препознати и артикулисати проблеме, образовати кадрове и створити комуникације и партнере у Европи и свету.

"Требало би чешће да се срећемо и размењујемо мишљења и искуства, а понекад и да се помажемо у политичком деловању, јер су наше позиције сличне", закључује Пуповац.